Више од 70 уметничких радова, које су српски сликари из дијаспоре поклонили отаџбини Србији после репрезентативне ликовне изложбе новембра 1990. године у Народном музеју у Београду, чиме је практично формиран Легат Матице исељеника Србије – нестало је нетрагом, пише Eмагазин „Global Serbia”
Последњи пут слике су биле у јавности у пролеће 2008. године на пригодној свечаности у приватној вили у кругу бивше Фабрике штофа „Бранко Крсмановић” у Параћину, власништво тадашњег председника Матице Радивоја Дабића, који је на ту функцију дошао из Париза.
Данас, скоро деценију после, када се ентузијазмом и енергијом групе људи на челу са Миодрагом Јакшићем, некадашњим функционером угашеног Министарства за дијаспору, обнавља рад ове најстарије институције у Срба окренуте исељеништву, нити је Дабић више председник, нити се зна где су слике из Легата Матице.
Новоизабрани председник Матице не зна где се слике налазе, основне информације о њима има захваљујући каталогу, који је те 2008. године штампан поводом представљања уметничких слика у Параћину. Каже и да су му се јављали неки уметници-донатори из дијаспоре, аутори поклоњених слика, питајући шта је са том репрезентативном уметничком збирком, будући да ни сами немају никаквих информација где би слике могле да буду.
Индикативно је да се током свих ових година, на неколико јавних упозорења у медијима поузданих сведока овако криминалног односа према Легату и на питање шта је са уметничким поклоном из дијаспоре, нико није оглашавао, нити показао интересовање да се ова вредна уметничка збирка врати грађанима Србије, којима је великодушношћу српских уметника и намењена.
Изложба „Ликовно стваралаштво Срба у свету” била је посвећена 300. годишњици Велике сеобе Срба под патријархом Арсенијем ИИИ Чарнојевићем из 1690. и остварена је као круна сарадње са више од 100 сликара у исељеништву. Реч је о једном од најзначајнијих подухвата осмишљеног духовног повезивања два раздвојена дела српског народа, иначе превасходне мисије коју је од свог оснивања 4. априла 1951. године Матица остваривала на уништавању сивих мрља међу Србима и спајајући два српска света у један.
Као гласноговорник исељеништва у отаџбини, али и пружена рука из матице ка исељеништву, Матица се и овом изложбом, сачинивши истовремено и први попис српских сликара у свету, показала као брижна мајка око које се сабирају сви они којима је заједничка љубав према Србији. Израз те љубави су и уметничке слике поклоњене Србији, стваране у различитим крајевима света, одсликавајући и национално заједничко и исељенички различито на начин који посебно обавезује поклонопримце.
Уместо таквог осећања одговорности, уметнички израз те љубави је – нестао.
Global Serbia
Strašno! Ali mislim da je ovo samo vrh ledenog brega. Šta mislite zašto Narodni muzej ne radi već više od 15 godina?