Земљотреси су и даље потпуно непредвидиви упркос труду науке да утврди када и где би могли да се догоде и колика би била њихова снага.

Теорија о утицају Месечевих мена на појаву потреса је стара, али су научници сада понудили нове доказе о томе да је подрхтавање тла повезано са фазама Земљиног природног сателита. Истраживачи са Универзитета у Токију тврде да се најразорнији земљотреси дешавају за време младог или пуног месеца, у време када је гравитација Сунца и Месеца у односу на Земљу најјача.

Већ дуго наука сумња да природни Земљин пратилац има одређену улогу у настанку земљотреса, посебно оних најразорнијих који доводе до великог броја страдалих и рушења зграда.

Сила Месечеве гравитације подиже воду у океанима и морима, изазивајући плиму, а таласи су нарочито високи двапут месечно, за време младог или пуног Месеца, када се то небеско тело, Земља и Сунце нађу у истој линији.

Када се то догоди, притисак на Земљину површину се додатно појачава, услед чега се она протеже и сабија, па мали потреси због тога добијају веће размере.

Податке који су их довели до овог закључка научници су прикупљали током скорашњих великих земљотреса. Утврдили су да се ова природна катастрофа која је 2004. године погодила индонежанско острво Суматра, 2010. године Чиле, као и Јапан годину касније, догодила у време младог или пуног месеца.

То исто важи и за низ од још 12 разорних потреса. Међутим, није познато да ли ова веза постоји у случају слабијих земљотреса.

Откриће научника са токијског универзитета могло би макар мало да повећа вероватноћу у предвиђању земљотреса чији су главни узрок померања тектонских плоча у Земљиној утроби.

Аутор: Анкица Маринковић, Политика.рс