Упркос негодовању Републике, Војводина одлучила да докапитализује Развојну банку Војводине са 15 милијарди динара. Поново плаћају порески обвезници, без гаранција да неће бити истих проблема
РАЗВОЈНА банка Војводине биће докапитализована са 15 милијарди динара из покрајинске касе. Скупштина Војводине одлучила је да емитује обвезнице, на 30 година, и на тај начин омогући несметан рад банке која има 75 одсто ненаплативих потраживања.
Мањински акционар банке, Република Србија, пак упозорава да је то економски погрешно решење. Исправно би било, кажу, да се примени исти модел као за Нову Агробанку. Јер, Развојна банка има 140 милиона евра осигураних депозита, али проблем представља покриће 100 милиона евра оних неосигураних. Међу њима је више од две милијарде динара (20 милиона евра) депозита АП Војводине.
– Ова прича за нас је завршена. Повукли смо корак за који смо сигурни да је најрационалнији и најбољи, јер обвезнице нису капитал који иде у ветар већ је капитал грађана – каже Бојан Пајтић, председник Владе Војводине.
Поједини банкари, ипак, не мисле тако.
– Овде је проблем што је Развојна банка већ више пута докапитализована, што значи да је држава већ неколико пута завукла руку у џеп грађана, и паре бацила у бунар, јер банку није успела да изведе „на зелену грану“ – каже за „Новости“ банкар Зоран Петровић. – Сада порески обвезници треба да плате нових 15 милијарди динара, без икаквих гаранција да идуће године банка неће бити поново у истом проблему. Свака нова докапитализација такве банке представља само гашење пожара, а не решавање проблема.
Према Петровићу, постоје четири начина да се реши питање банке која је запала у проблеме. То су докапитализација, стечај, продаја банке или решење које омогућава нови закон.
– Решавање проблема Развојне банке Војводине по новом закону о преузимању имовине и обавеза проблематичних банака најбоље је решење у тренутним околностима – наводи Петровић. – На тај начин се долази до трајног решења и ставља се тачка на трошење новца пореских обвезника. Тако и држава лимитира губитак. Платила би око 100 милиона евра и ставила тачку. Квалитетну активу и обавезе преузима друга, здрава банка, са добрим билансима. Народна банка Србије је ту да каже које би банке, са становишта бонитета, могле да се квалификују за ту операцију.
Новости
