ЗРЕЊАНИН – Развојна банка Војводине, односно њена стечајна управа, тек треба да израчуна колико је, док се звала Металс, а и под актуелним именом, пласирала и изгубила пара у пропалим зрењанинским предузећима. Ако је судити по парници, коју је дуго водила у овдашњем Привредном суду, а у којој је покушала да докаже основаност потраживања од “Аутобаната” у стечају (од 1,2 милијарде динара), губитак банке неће бити безначајан. Макар и добила ову парницу, РБВ, али и други повериоци, од “Аутобаната”, тачније од оног што је од ове фирме остало после приватизације, коју је предводио контроверзни Миле Јерковић, осим аутобуске станице и старих аутобуса и гаража, неће имати шта вредно да прода и колико-толико намири потраживања.
Потраживање Развојне банке је на дугом штапу и у случају “Југоремедије”, такође у стечају. Од финансијски и производно девастиране фабрике лекова, новосадски банкари потраживали су чак 676 милиона динара, али им је стечајни управник “Југоремедије” Радован Савић признао дуг од “само” пола милијарде. Без обзира на то што је више од три четвртине овог износа такозвано обезбеђено потраживање, осигурано хипотекама на имовину фабрике лекова, тешко да ће банци то помоћи да врати паре. Ако “Југоремедија” банкротира (а за то су добри изгледи јер нико још није поднео план реорганизације), њену имовину – управну зграду, погоне и складишта – могући купци сигурно неће платити колико су банкари широке руке процењивали да вреди када су својевремено кредитирали “Југоремедију”, тим пре што и друге банке, пре свега Хипо Алпе-Адрија, потражују огромна средства од “Југоремедије”, а такође су се “обезбедиле” хипотекама.
СТЕЧАЈ ЗА СТЕЧАЈНУ МАСУ
МЕТАЛС, односно РВБ, пословала је својевремено са приватизованим фирмама ИПОК и “Банат семеном”, у којима је главну реч водио контроверзни бизнисмен Зоран Ћопић. Колико упорно и безуспешно сада банкари покушавају да наплате потраживања од “Банат семена”, распродатог у банкроту, сведочи и предмет у коме пре два месеца РВБ тражи од суда покретање стечајног поступка против стечајне масе “Банат семена” у стечају.
Развојна банка Војводине неће добро проћи ни у фабрици за производњу електропостројења и опреме “Минел ФЕПО”, за коју је по сили закона одлучено да банкротира, односно да се продајом имовине намире повериоци. Проблем је у томе што фирма има неизмирене обавезе од 1,7 милијарди динара, што је, према процени стечајне управнице Андријане Живановић, шест пута више од вредности њене имовине. Код “Минела ФЕПО” Развојна банка Војводине има 358 милиона динара такозваних необезбеђених потраживања.
Развојна банка Војводине кредитирала је и овдашње путарско предузеће у већинском власништву поново притвореног Душана Боровице. Када је недавно скупштина овог акционарског друштва од Привредног суда тражила “благослов” за отварање стечајног поступка у “Војводинапуту – Зрењанин” (а по унапред припремљеном плану реорганизације) обелодањено је да од ове фирме повериоци потражују чак две милијарде динара, а сама Развојна банке Војводине има такозвано необезбеђено потраживање од 188 милиона динара и још 232 милиона обезбеђених јемствима. Управа “Војводинапута”, коју као технички директор и председник Скупштине акционара предводи Вања Кобул, газда Душанов син, у плану реорганизације предвиђа да необезбеђено потраживање РВБ врати са 20 одсто отпуста, после 24 месеца грејс периода и враћањем остатка у 32 кварталне рате. По систему не липши магарче до зелене траве, предлаже се и враћање дугова повериоцима пете класе (обезбеђена јемствима).
Уколико повериоци, који су позвани да се о њему изјасне пред Привредним судом 27. маја, не прихвате план реорганизације, за “Војводинапут Зрењанин” предвиђена је ликвидација. Према сагледавањима челника ове фирме, а уколико се определе за реорганизацију, повериоци имају шансе да наплате 75 процената потраживања. Ако фирма буде ликвидирана, могућност намирења дуга спушта се на 25 одсто. Ликвидациона вредност капитала “Војводинапута Зрењанин” процењена је на милијарду динара, али је питање да ли ће се на тржишту, продајом некретнина и опреме, толико и остварити.
ОД ТАБЛЕТА БОЛИ ГЛАВА
ПОКРАЈИНСКА влада и Развојна банка Војводине 2009. године финансијски су подржале реконструкцију погона чврстих форми у “Југоремедији”. Врло брзо то се показало као велики промашај јер, како је на једној седници образложио тадашњи директор ове фирме, машински техничар Здравко Деурић, пласман лекова на инострано тржиште из овог погона уопште није био значајан, односно онакав како су он и његови истомишљеници обећавали кредиторима.
Новости
