Да, вероватно сам нерадница. Родила сам троје, срам ме било, и још бих троје, али не из ината већ из љубави.

Међутим, нисам ни ово троје заслужила, већ по Божјој милост добила са својим мужем.

Што се тиче рада и нерада, имам 7 и по година радног стажа, оствареног у ОШ, а и то вероватно не би било толико да на челу школе није био директор Жена и Мајка, која ми је у стилу правог вође, великог човека, рекла да она ништа посебно није учинила за мене већ само поштовала закон, те сам и ја, иако примљена на одређено, имала право на породиљско боловање. Напустила сам посао наставника због љубави и брака, селидбе у други град… У коме има пуно мојих колега. Нисам у реду за могући посао… Са мојом вишом, више нисам квалификована…

Само ме је моја драга Света Ксенија песмом сачувала од очајања, када сам прихвативши посао код Кинеза, добила отказ после месец дана, са објашњењем да сам МНОГО ДОБАР РАДНИК, али њима треба неко ко ће пууууно година радити (за 12 хиљада дин!), а ја сам била искрена и рекла да се надам послу у школи. Ето, и Кинези су испред нас нерадница. Користе све погодности и познају све рупе закона да те израбе, не пријаве, понизе, одбаце.

Но, ничија није сијала до зоре… па неће ни ових који сада помажу лгбт популацију, Бошњаке, Албанце и Роме. Ту виде будућност. Сва права и помоћ им дају. Да види свет…

А ми Српкиње, потписујемо петицију у својој земљи, молећи, трпећи увреде… Срам нас било, ми би да рађамо и зарадимо на томе. Ми би да отмемо од Жаклина, и пореских обвезника, значи и од себе самих.

Требале би све колективно да абортирамо? То је порука? Но, сви добро знамо шта је за хришћане абортус, шта контрацепција. Да ли се треба уопште полемисати и размишљати о томе да ли да рађамо или не?

Све су то отворена питања на која се ћути или бахато одговара увредом. Како може мајка да буде нерадница? Па она је све само није то. Ево, прва могу волу реп да ишчупам. Само не знам, од ког вола да кренем?