Први одговор владе на алармантно стање у јавним финансијама Србије, у виду ребаланса буџета, није добар одговор на кризу и повећава дефицит, док су пореска реформа и контрола плата и пензија позитивни кораци у правцу фискалне консолидације, оцена је Фискалног савета.
Савет је данас препоручио влади да до усвајања ребаланса буџета у Скупштини Србије нађе начин да се дефицит буџета макар симболично смањи, уместо што се повећава, како би се дао сигнал да се иде у добром правцу.
Председник Фискалног савета Павле Петровић рекао је, на конференцији за новинаре, да без ребаланса буџета дефицит укупне државе би био око 216 милијарди динара или 6,5 одсто БДП, а са ребалансом он је повећан на 222 милијарде, или 6,7 одсто, што је погрешан смер.
Према његовим речима, структурне мере које се односе на пореску политику и умањење раста пензија и зарада у основи су добре, али су изостале реформе јавних расхода.
Повећање расхода уследиће, како је нагласио Петровић, кроз 13. пензију, субвенције и друге мере, што превазилази уштеде које ће се остварити умањењем раста пензија и зарада и повећањем пореза.
Председник Фискалног савета је прецизирао да ће се повећањем стопе ПДВ-а са 18 на 20 процената у 2012. повећати приходи за седам милијарди динара, а исто толико и повећањем акциза. Повећање пореза на доходак грађана донеће буџету две милијарде динара, нижа индексација плата и пензија четри милијарде динара, а уштеде на сопственим приходима између милијарду и две динара.
С друге стране, на расходној страни 13. пензија представљаче издатак од четири милијарде динара, субвенције аграру 9,5 милијарди динара, субвенције и буџетски кредити за привреду 10 милијарди динара, као и издвајања за запослене у појединим министарствима(полиције, образовања и Пореској управи) додатних три, четири милијарде динара.
Петровић је навео да је тренутни ниво јавног дуга Србије 56,5 одсто БДП, а до краја године ће достићи, или чак премашити, границу од 60 одсто вредности БДП.
Он је истакао да је укупна оцена Фискалног савета да без снажног смањивања буџетског дефицита није моугуће избећи кризу јавног дуга што је став који су потврдили и владини званичници.
Петровић је напоменуо и да у вези са смањењем дефицита Фискални савет није имао контакт са Владом Србије после предлагања ребаланса.
Он је навео да се таквим ребалансом буџета шаље лоша порука инвеститорима, ММФ и ЕУ и да је повећање расхода лоше и неодрживо јер додатно повећава високи фискални дефицит и јавни дуг.
Петровић је мишљења да би ММФ негативно оценио Предлог ребаланса буџета Србије, али да би поздравио неке мере као што су пореска реформа и контрола плата и пензија.
Члан Фискалног савет Никола Алтипармаков рекао је да програм “13. пензија”, поред тога што повећава дефицит за четири милијарде динара у овој години и још толико у наредној, није ни у складу са постојећим системом социјалне заштите, јер дисквалификује око 100.000 старих који уопште не примају пензију.
Према његовим речима, та мера је заснована на појединцу и не узима у обзир имовинско стање нити приход осталих чланова домаћинства.
“Пензионер са 15.000 динара добија додатних 16.000 динара, а пензионер са пензијом од 15.001 динаром не добија ништа и та нагла пресецања су лоша фискална пракса”, прецизирао је Алтипармаков.
Члан Фискалног савета Владимир Вучковић рекао је да ће укидањем појединих агенција, фондова и сличних институција бити остварене мале суштинске уштеде у буџету Србије и то углавном на зарадама запослених у њима и у неким случајевима на закупнинама.
Он је истакао да ће права реформа настати онда када се види да ли су сви раније планирани пројекти и програми тих институција потребни.
Следећи корак требало би, по Вучковићу, да буде да се “пречешљају” јавне набавке, специјализоване услуге и услуге по уговору тих институција и тек кад се на томе смање расходи биће направљене праве уштеде.
Говорећи о предлогу измена Закона о буџетском систему, Вучковић је оценио да је позитивна промена укидање појма сопствених прихода буџетских корисника, јер су та средства углавном нерационално трошена.
Међутим, забрињава што је остављена могућност да надлежна министарства праве списак корисника чији приходи иду у буџет, јер ће тако опет бити могуће да се део средстава води изван рачуна трезора, додао је он.
Што се тиче предлога закона који предвиђа ограничавање максималних зарада, он генерално може да добије добру оцену, али није добро што нису обухваћене све врсте послова у јавном сектору, већ важи само за руководиоце и помоћно и техничко особље, рекао је Вучковић.
Велики напредак направљен је и у Закону о јавним предузећима и задовољавајуће је дефинисан поступак јавног конкурса за избор директора. Међутим, недостатак је што комисију за именовање која одлучује који кандидати испуњавају услове именује влада и, осим тога, даје и коначну реч ако више кандидата испуњава услове, навео је Вучковић.
Дневник
