Београд — Економски аналитичари опрезни према подацима да је Србија формално изашла из рецесије. Рано је за за оцене за целу годину. Незапосленост и даље велики проблем.
Подаци да је Србија у првом кварталу и формално изашла из рецесије забележивши раст бруто домаћег производа (БДП) од 1,9 одсто, представљају охрабрујући сигнал, али и је рано за извођење економских закључака за целу годину, поготово ако се има у виду да нема раста запослености, оценили су економисти у изјавама Тањугу.
Професор Београдске банкарске академије Исмаил Мусабеговић подсетио је да рецесија значи да узастопно два квартала нема раста БДП-а, те да је довољан раст у једном тромесечју да се прекине тај минус и онда је земља изашла из рецесије.
“Главно је то што је Фијат почео да извози, тако да то су статистички подаци који су добри. Међутим, реално рецесија није само статистика”, рекао је Мусабеговић додајући да, ипак, постоје показатељи да се ствари крећу у добром правцу.
Према његовим речима, проблем је и што се раст рачуна у односу на претходну годину када је “све било потпуно смањено”, и потребно је да се позитиван тренд настави барем следећих неколико квартала, па да се види прави помак.
Економиста Мирослав Здравковић оценио је да о уласку или изласку из рецесије “нема смисла говорити док опада број запослених у земљи”.
Он је подсетио да су у овој години велика очекивања у погледу пољопривредне производње и ако не буде велике суше у јулу ова година би могла да буде економски изузетно добра.
“Очекивања у погледу пољопривредне производње су да ће бити већа за 30 одсто, што аутоматски значи враћање на претпрошлогодишњи ниво, јер смо прошле године имали пад 20-25 одсто”, навео је Здравковић.
Он је напоменуо и да је тачно да је у марту забележена рекордно висока вредност месечног извоза с тенденцијом даљег раста, али да тек треба сагледати какви ће бити резултати прехрамбене индустрије због афере са афлатоксином у млеку.
“Ушли или изашли из рецесије небитно је док пада број запослених, ово је само формални статистички податак”, рекао је Здравковић.
Министарство финансија и привреде саопштило је данас да је у првом тромесечју ове године српски извоз остварио раст од 22 одсто у односу на исти период прошле године, индустријска производња је почела да се опоравља, забележивши раст од 5,2 одсто, бруто домаћи производ повећан је за 1,9 одсто, чиме је економија формално изашла из рецесије.
Танјуг
A consumer price index (CPI) measures changes in the price level of a market basket of consumer goods and services purchased by households. The CPI in the United States is defined by the Bureau of Labor Statistics as “a measure of the average change over time in the prices paid by urban consumers for a market basket of consumer goods and services.”[1]
The CPI is a statistical estimate constructed using the prices of a sample of representative items whose prices are collected periodically. Sub-indexes and sub-sub-indexes are computed for different categories and sub-categories of goods and services, being combined to produce the overall index with weights reflecting their shares in the total of the consumer expenditures covered by the index. It is one of several price indices calculated by most national statistical agencies. The annual percentage change in a CPI is used as a measure of inflation. A CPI can be used to index (i.e., adjust for the effect of inflation) the real value of wages, salaries, pensions, for regulating prices and for deflating monetary magnitudes to show changes in real values. In most countries, the CPI is, along with the population census and the USA National Income and Product Accounts, one of the most closely watched national economic statistics.
http://en.wikipedia.org/wiki/Consumer_price_index
