РЕДИНГ: Лични подаци биће валута на дигиталном тржишту

ЕВРОПСКА КОМИСИЈА СПРЕМА ЗАКОН О ЗАШТИТИ ПРИВАТНОСТИ НА ИНТЕРНЕТУ КОЈИ ЋЕ ВАЖИТИ НА НИВОУ ЕУ

• Нови закон корисницима интернета даје право да своје податке одузму једној компанији и дају их другој. Компаније би, са своје стране, требало да траже јасно допуштење уколико желе да нечије личне податке користе за своје послове, на пример за потребе маркетиншких кампања
• Фирме би, исто тако, биле у обавези да у року од 24 часа обавесте кориснике и националне власти о било каквом угрожавању безбедности података
• Казна од 500.000 евра или до један одсто прихода компаније важила би у случају да та фирма кориснику услуга без аргумента одбије да прикаже податке које има о њему
• Највећа казна од милиона евра или два одсто прихода компаније односи се на најтеже прекршаје, као што је продаја података корисника без њихове дозволе

         БРИСЕЛ, (ФоНет) – Европска комисија је објавила увођење закона о заштити приватности на интернету који ће важити на нивоу ЕУ, а велике америчке интернет компаније попут Фејсбука и Гугла би по овом закону, уколико злоупотребе личне податке корисника, могле да буду кажњене стотинама милиона евра.

         Комесарка ЕУ за правосуђе Вивијан Рединг, изјавила је у Бриселу да су „лични подаци валута на дигиталном тржишту и они морају да буду стабилни и поуздани“.

         Сајт euobserver.com преноси да је Редингова навела да је заштита података „основно право свих Европљана“.

         Ова нова верзија требало би људима да пружи такозвано право да буду заборављени, односно да грађанима омогући да натерају компаније попут „Фејсбука“ и „Амазона“ да са интернета скину њихове личне податке или да их избришу са својих интерних сервера, осим у случајевима када фирме понуде аргументован разлог да одбију то уклањање или брисање.

         Нови закон корисницима интернета даје право да своје податке одузму једној компанији и дају их другој. Компаније би, са своје стране, требало да траже јасно допуштење уколико желе да нечије личне податке користе за своје послове, на пример за потребе маркетиншких кампања.

         Фирме би, исто тако, биле у обавези да у року од 24 часа обавесте кориснике и националне власти о било каквом угрожавању безбедности података.

         Државе чланице ЕУ и посланици Европског парламента и даље морају да пораде на финализацији предлога закона, а за то ће им, судећи по досадашњој пракси, бити потребно од 18 месеци до три године.

         Уколико буде усвојен у садашњем облику, биће важећи за било коју компанију из било којег дела света која послује онлајн у ЕУ.

         Казне због непридржавања закона могле би да износе од минималних 250.000 евра до 0,5 одсто прихода компаније.

         Казна од 500.000 евра или до један одсто прихода компаније важила би у случају да та фирма кориснику услуга без аргумента одбије да прикаже податке које има о њему.

         Највећа казна од милиона евра или два одсто прихода компаније односи се на најтеже прекршаје, као што је продаја података корисника без њихове дозволе.

         Приход америчке компаније „Гугл“ прошле године је износио око 30 милијарди евра. Казне би одређивала нова регулаторна тела која би била основана у свакој од држава чланица ЕУ и она би била једина овлашћена за примену новог закона.

Факти