Референдум у Мађарској: Brexit-2?

Резултати референдума по питању миграционих проблема који је одржан у Мађарској 2. октобра, може постати други по значају фактор расцепа Европске уније после одлуке већине британских бирача да Велика Британија напусти ту организацију. И овде заиста није ствар толико у процентним показатељима, колико у преседану самог догађаја. Први пут у историји ЕУ држављани земље-чланице су могли да се изјасне по питању које темељни документи ове организације признају као искључиву надлежност Брисела. Све до сада су се национални плебисцити сличних размера тицали или одобравања већ “спуштених” одозго пројеката (у првом реду Лисабонског споразума), или самог боравка земље  у ЕУ (Велика Британија). Мађари су се усудили да гласају “за” или “против” система распоређивања националних и наднационалних пуномоћја у систему Европске уније.

Ако приступамо референдуму са таквих – општеевропских – позиција, онда не можемо да не видимо у њиховом коначном резултату директан изазов Бриселу. Према подацима националне изборне комисије, у плебисциту је узело учешћа више од 3 милиона и 383 хиљаде људи од 8,3 милиона колико има право гласа – или 40,41%. [http://valasztas.hu/hu/ref2016/1154/1154_0_index.html]

То је представљало основу да Национална изборна комисија призна референдум неуспешним. [http://mno.hu/belfold/a-nepszavazas-ervenytelen-orban-alkotmanymodositasra-keszul-1364448]

Но, притом је огромна већина учесника – 98,34% – гласала практично против учешћа Мађарске у европском програму обавезне расподеле миграната на територији земље. “За” приоритет европског законодавства над националним изјаснило се 1,66% учесника референдума.

Премијер Мађарске Виктор Орбан је већ прогласио референдум победом противника насилне расподеле квота за мигранте међу земљама ЕУ. Он је назвао резултате гласања “исцрпним” са политичке тачке гледишта и са тачке гледишта легитимности и позвао је лидере ЕУ да обрате пажњу на те резултате. Виктор Орбан је обећао да ће у Устав Мађарске унети измене потребне да резултат референдума буде признат  као “обавезан за извршење”. Та чињеница, да је више од 98% изашлих на гласање било против предлога ЕУ квота за расподелу миграната, помоћи ће земљи у преговорима са Бриселом – уверен је мађарски премијер. Он је овом приликом истакао да се за подршку његовој позицији изјаснило више мађарских грађана него 2003. године када су Мађари гласали за улазак земље у ЕУ.[http://www.rbc.ru/politics/03/10/2016/57f17bdf9a7947807c960af1]

У вези са тим треба рећи да се мађарски премијер – без обзира на оптуже за деструктивност које се упућују на његову адресу – уопште не ограичава одрицањем постојећих процедура и модела, а признаје само важност миграционим проблемима и предлаже своје механизме за њихово решавање. Он поготово сматра могућим стварање из средстава ЕУ и других међународних организација, крупних логора за избеглице у Либији или у било којој другој држави изван граница Европе, с тим да им се осигура безбедност, изврши попис и прилагоди процедура за њихове захтеве за добијањем убежишта у ЕУ. Ради се о, у суштини, северноамеричком моделу који је прилично добро препоручио себе. [http://www.bbc.com/russian/news-37537782]

Међутим, руководство ЕУ, изгледа, не намерава да се “одрекне принципа” и потражи компромис по тако важним и за европску цивилизацију деликатним проблемима. Уместо тога, ЕУ кроз уста Жана Аљсербона који је практично преузео на себе овлашћења антибудимпештанских трубача, као да форсира унутрашњи раскол у самој организацији. Шеф спољнополитичког ресора Луксембурга већ је прогласио резултате плебисцита у Мађарској “добрим даном за Мађарску и целу Европску унију” и чак изјавио у духу мешања у унутрашње послове земље у контексту злогласних “обојених револуција”, да су се Мађари супротставили властима. [http://www.rbc.ru/politics/03/10/2016/57f17bdf9a7947807c960af1]

Полемика између власти Луксембурга и Мађарске траје већ неколико месеци. Већ средином септембра Жан Аљсербон у интервјуу немачком часопису Die Welt је предложио искључење Мађарске из ЕУ, објаснивши да изградња зида за мигранте на граници и кршење слободе говора “није у складу са темељним принципима Европске уније”. [https://www.welt.de/politik/ausland/article158094135/Asselborn-fordert-Ausschluss-Ungarns-aus-der-EU.html]

Међутим, покушаји противника Виктора Орбана да пробем сведу на унутрашњополитички обрачун у Мађарској, не изгледају баш солидним због две кључне околности. Као прво, постојеће законодавство у ЕУ у принципу не предвиђа изношење сличних питања на национални плебисцит. Из тога следи да чак да је излазност у Мађарској била стопроцентна – Брисел би, позивајући се на Лисабонски споразум и друге документе, прогласио његову правну невалидност и његове резултате необавезујућим. Тако да позивање на излазност нема правни каракатер – и у том смислу је оптимизам Виктора Орбана потпуно оправдан.

Као друго, представници ЕУ на све начине превиђају саму чињеницу преседана у дејствима власти Мађарске – управо властима, узимајући у обзир њихово строго поштовање националног законодавства са тачке гледишта овлашћења различитих органа власти. Са идејом спровођења референдума летос није први кренуо премијер, него председник Јанош Адер, и он је објавио конкретан датум и формулацију питања које је изнето на плебисцит. [http://www.rbc.ru/rbcfreenews/57f174839a79477e3124c85e]

Негирање очигледног преседана свакако је постало једним од омиљених начина понашања пропагандиста из Брисела – почевши од уверења у наводну “уникалност” косовског случаја, до тежње да објасне Brexit  искључиво посебностима географије и историје Енглеске и апетитима лондонског Ситија.

Међутим, управо у несумњивом преседану националног плебисцита по питању расподеле компетенција међу националним законодавством и одлукама Савета ЕУ и Европске комисије, огледа се суштински смисао свега што се десило. “Мађарска тежи да удовољи вољи мађарског народа. Ми се надамо на сигурне резултате, да нико не би могао да изјави да референдум неће имати правне или политичке последице. Њих ће бити. Тај реферндум је јасан сигнал, притом не само за Мађарску, него и за инстанце ЕУ у Бриселу” – изјавио је уочи референдума Золтан Ковач, портпарол за медије мађарске владе. Одговарајући на питања новинара данског издања Berlingske о  томе да ли се може говорити о посебној позицији по проблему миграната земаља централне Европе, он је истакао: “Остали се не жале, али и не испуњавају одлуку о расподели избеглица. За годину дана распоређено је свега пет хиљада људи”. Одлуку Савета министара ЕУ о расподели 120 хиљада миграната “ми сматрамо незаконитом” – истакао је Золтан Ковач. Он је подсетио да су шефови држава и влада земаља-чланица ЕУ раније посебно истицали да ће то бити добровољна одлука: “У том се и огледа наш аргумент у Суду ЕУ. Ми сада очекујемо његову пресуду. Референдум неће дозволити да се та ситуација понови”. [http://www.b.dk/globalt/valget-i-ungarn-er-baade-rettet-mod-at-oege-hadet-til-flygtninge-og-mod-eu-kommissi]

Карактеристично је да се најповољнија оцена суштине и значаја мађарског референдума чула данас из Велике Британије – која је раније прошла кроз огањ сопственог плебисцита. Тако је британска медијска корпорација BBC уверена да је премиејр Орбан успео постићи свој циљ – привући пажњу целе Европе на миграциони проблем и на неспособност руководства ЕУ да изради адекватне и ефикасне мере по решавању кризе – још пре почетка гласања 2. октобра. Са правне тачке гледишта, било какав исход гласања не обавезује Брисел ни на што. Мађарска је у обавези да поштује правила која је увела ЕУ – истиче BBC, но ту одмах напомиње да и “Европска комисија није јединствена по питању увођења квота”.

А у условима одсуства јединства како на целом географском пространству Европске уније, тако и њених руководећих органа – не треба сумњати да Европу очекују нови референдуми  по најакутнијим и најболнијим проблемима за Европску унију.

Петар ИСКЕНДЕРОВ – Фонд стратешке културе