Ера глобалне нуклеарне апокалипсе је завршена. Наступило је време локалних нуклеарних сукоба који је сваки у стању да доведе човечанство на руб катастрофе.
Добра стара времена, када их погледате са данашње позиције, изненађују својом предвидљивошћу. Скоро сви страхови су били везани за глобалну конфронтацију СССР и САД. Ипак, негде дубоко у души, сви су знали да ће се, при свој тој ужарености идеолошке конфронтације, свет успети зауставити на корак до црвене линије. Данас – све је другачије. Ако је раније нуклеарно оружје било оружје хегемона, данас је то оружје слабог, његов последњи и најпоузданији штит од спољне експанзије. Команда за старт нуклеарних пројектила може се чути скоро у сваком региону света, анализира виши сарадник у Центру за међународну безбедност ИМЕМО Петер Топичканов:
Присуство нуклеарног оружја у државним арсеналима значи да ове државе имају војни план заупотребу овог оружја. И у случају кризе, конфликата, оно може бити примењено од стране тих држава. На пример, Индија и Пакистан. Ако претпоставимо да током обичног сукоба у спорном Кашмиру, две владе одлуче да ставе у стање борбене готовости нуклеарно оружје и једна страна грешком, случајно (или погрешно претпостављајући данепријатељ већ гађа његову страну) донесе одлуку о нуклеарном нападу. Ово је сасвим вероватан сценарио како би се моглоприменити нуклеарно оружје у данашње време.
Ако најтрагичнији сценарио постане реалност, на удар ће се наћи једно од најгушће насељених и најсиромашнијих подручја на планети. У првим секундама светлосног зрачења и ударног таласа може погинути око 12 милиона људи, а у прва два до три дана – око сто милиона. Од радиоактивне контаминације, глади и других фактора глобалне еколошке и хуманитарне катастрофе, месечно ће умирати 10-20 милиона. На такав начин, прве године након индо-пакистанског “судњег дана” нестаће око три стотине милиона људи.
У условима неконтролисаног хаоса нико их неће моћи сахрањивати. Преживели ће напуштати опасна места. Као последица тога – област ће погодити хуманитарна катастрофа невиђених размера. У наредном периоду, губици ће се вишеструко увећати услед ширења радијације на суседне државе – првенствено густо насељену Кину, југоисточну Азију и Блиски Исток. Мишљење Петра Топичканова:
Последице употребе нуклеарног оружја ће се свугде драматично осетити. Ако говоримо о једној нуклеарној експлозији, последице ће вероватно имати регионални карактер. Док ће цео свет осетити ове ефекте – као што је осећао последице катастрофе у Чернобиљу. Можемо говорити и о ситуацији, када дође до размене нуклеарних удара (на пример, између Индије и Пакистана). Према неким проценама, уколико Индија и Пакистан размене нуклеарне ударе, то ће изазвати катастрофу глобалних размера. Она неће бити локална. Последице ће осетити сви људи на Земљи.
Овај трагични сценарио показује сву опасност потцењивања регионалних криза, које могу отворити нуклеарну “Пандорину кутију”. Ово се односи не само на Индију и Пакистан, већ на све државе, које претендују на посебан геополитички значај и имају приступ нуклеарној технологији. Иза њихових леђа, у скоро свим случајевима, су велике силе, које, због својих себичних интереса, у најгорем случају подстичу ескалацију, а у најбољем случају – не дозвољавају да се ситуација успешно реши.
То је објективна реалност, коју би требало да узму у обзир они који настављају да размишљају као у претходној геополитичкој епохи и да користе своју моћ како би слабе држали на коленима. Такво понашање је могло проћи у прошлом веку . Данас – оно може упалити потенцијални фитиљ огромне разорне моћи.
Сергеј Дуз
Глас Русије
