Стара српска изрека “Радо Србин иде у војнике, два га вуку, а тројица туку”, опет је актуелна. Након што се у једном истраживању јавног мњења 75 одсто грађана изјаснило за враћање редовног служења војног рока, о томе је почео да размишља и државни врх Србије.
За председника Војног синдиката Србије Новицу Антића враћање обавезног војног рока је идеја коју ће здушно прихватити сваки професионалац у Војсци Србије (ВС), али се плаши да је реч о изнуђеном потезу због мале попуњености јединица и слабог одзива за служење добровољног војног рока.
Три до шест месеци
Председник Вучић је рекао да би војни рок трајао од три до шест месеци, а они који га одслуже имали би предност при запошљавању у јавној служби.
Министарство одбране саопштило је да је по његовом наређењу приступило изради студије о свим модалитетима и могућностима враћања обавезног војног рока.
Беже официри и војници
– Према нашим анализама сваког дана војску напусте по двојица официра и подофицира и по један обичан војник и цивилно лице у војсци. То је између 1.500 и 1.600 припадника ВС годишње. Старешине сада по касарнама раде посао обичних војника, јер нема ко други да их заврши. Најгоре је што највећим делом одлази стручни кадар, а посебно они са ратним искуством. У свакој војсци цео концепт обуке је заснован на тим људима, а ми смо их најпре колективно пензионисали, док преостали одлазе јер не могу да се помире са оваквим руковођењем војском – наглашава Антић и додаје да би враћањем обавезног служења војног рока дошло не само до реалне попуне јединица, већ и до смањења трошкова и подмлађивања војног кадра.
И портарол дао отказ
Последњи у низу оних који су дали отказ је портпарол Министарства одбране, Јован Кривокапић.
Он је све обавестио СМС поруком да прелази у Јапан табако (с фабриком цигарета у Сенти). “Искрено се захваљујем на сарадњи, професионалном односу и свему што смо прошли заједно”, навео је Кривокапић у поруци.
Посебан третман за дијаспору
Антић каже да је посебно битно како ће се војске ослободити дијаспора која је се мучила са разним казнама, укључујући и новчане и затворске, због избегавања обавезе.
– Шта ћемо и са онима који приложе приговор савести или који не желе да служе са оружјем? Да ли је ту решење да се установи обука за Цивилну заштиту или ватрогасно-спасилачке јединице – истиче Антић дилеме.
Ђорђе Трифуновић је некадашњи председник Војног суда у Београду, институције која је доста муке задавала младима у дијаспори због ригорозних казни за неодазивање. Он за “Вести” каже да би овај проблем могао да се реши законом који би омогућио младима са сталним пребивалиштем у дијаспори да изаберу да ли ће да служе или не.
– Нема правних препрека да се младићи из дијаспоре који не желе да служе војску, једноставно ослободе ове обавезе. Међутим, и они би морали да знају да је враћање редовног војног рока најбоље за одбрану Србије. То није значајно само због борбене готовости војске, него и за становништво, васпитавање омладине, патриотизам и формирање контингента људи који би се изборили са елементарним непогодама – изричит је Трифуновић.
И професионалци и регрути
Војни аналитичар Александар Радић оцењује да би враћање служења обавезног војног рока било корисно за друштво, а да је најпаметније војску формирати у два дела: од “готових снага” које би чинили професионалци у миру и рату и “центара за обуку” у којима би се одвијала попуна војницима.
Међутим, овај стручњак истиче да свему мора да претходи разложан финансијски прорачун.
Од војске остале четири бригаде
За само две деценије војска је спала на ниске гране, пре свега захваљујући реформама, пошто је нису толико погодили губитак Косова, где Албанци нису служили, нити осамостаљење малобројне Црне Горе.
Тако тренутно целокупно Министарство одбране броји око 30.000 припадника, али је непознат однос административног и војног особља које попуњава укупно четири мешовите бригаде (с придодатим механозованим и оклопним батаљоном).
Људи недостаје, али је оружја у наслеђе остало доста, па Србија има готово исто толико тенкова као Немачка, око 270, али они вапе за модернизацијом.
Поређења ради, Војска Југославије у свом саставу имала је око 190.000 активних припадника, од чега 16.700 официра. У случају потребе могла је мобилисати до два милиона војника.
Резервисти који су прошли обавезан војни рок чинили су основну масу Копнене војске, те је била подељена на три армије и седам корпуса. Са резервним саставом укупно је постојало 109 бригада, од чега шест тенковских и 35 моторизованих.
Ђ. Баровић – Вести
