Јавне консултације о крипто-имовинским правима, по заједничком позиву Kомисије за хартије од вредности и Владе Србије су окончане, а предлоге су давали представници домаће ИТ индустрије, потенцијални учесници будућег тржишта крипто-валута, као и адвокати, пише месечник „Бизнис и финансије“.
Највећи проблем у регулисању криптовалута је, како се наводи, што оне у многоме поседују особине класичних финансијских инструмената, а засноване су на блокчејн технологији која искључује учешће традиционалних учесника у трансакционом ланцу, као што су пословне банке.
Те карактеристика нове технологије у јавности се доживљава као њена највећа предност и потенцијал, али уједно и као огроман ризик од превара, посебно у овој, раној фази развоја блокчејна. Kада су крипто-валуте у питању, те преваре се најчешће односе на обећање сигурног повраћаја улагања за инвеститоре, као и на злоупотребу спекулативне природе оваквог вида трговања.
Из тих разлога је Kомсија за хартије од вредности недавно издала упозорење за потенцијалне улагаче у такве трансакције.
„Kрипто-валуте су свесно дизајниране тако да не потпадају под дефиницију финансијских инструмената и да се на тај начин избегне могућност да их регулишу традиционални финансијски регулатори. Њихова цена је јако волатилна, често није сасвим јасно ни како се формира, а притом се њима тргује на појединим платформама које не подлежу било каквој провери“, упозорила је директорка сектора за међународну сарадњу и развој у Kомисији за ХоВ Бојана Томић Бркушанин.
Према њеним речима, популарни токени се у великом броју случајева размењују као надокнада за услуге „обећавајућих“ стартап компанија, односно улагачи их купују са вером да ће једног дана вишеструко зарадити на њиховој продаји. То у многоме подсећа на трговање акцијама, за које постоји регулисано берзанско тржиште, док у случају трговине различитим и стално новим крипто-валутама постоји опасност да ли ће се за њих уопште формирати тржиште, па је и ризик да се не изађе из првобитног улагања много већи.
„Особе које тргују крипто-валутама немају увек довољно знања ни за трговину класичним финансијским инструментима, а камоли онима за које се понекад не зна ни ко их је, када, нити где издао. Зато је јако битно да потенцијални улагачи правовремено буду упозорени на евентуалне ризике“, истакао је Душан Ромчевић, инспектор који се бави преварама у Kомсији за ХоВ, и представља Србију у мрежи за креирање глобалног регулаторног оквира за третирање блокчејн технологије при ИОСЦО, Међународној организацији комисија за хартије од вредности.
Мада око регулације криптовалута постоје бројне дилеме и у најразвијенијим државама, положај Србије у овом тренутку, према оцени саговорника „Бизниса и финансија“, може имати и предности у односу на неке, мање развијене чланице Европске уније.
Наиме, регулативу на нивоу ЕУ диктирају економски најмоћније земље, са перцепцијом да трговина крипто-валутама и даље представља маргиналну појаву која не може угрозити стабилност њихових веома развијених и ликвидних финансијских тржишта.
„Србија, осим што у том погледу тренутно има већи маневраски простор за прилагођавање прописа сопственим могућностима, у прилици је и да њиховим креирањем додатно постакне развој мале али јаке и профитабилне ИТ индустрије, која већ пружа многе услуге у области блокчејн технологије“, истакла је Томић Бркушанин и додала да домаће стартап компаније, ма колико биле иновативне, имају знатних потешкоћа у проналажењу одговарајућих извора финансирања, па и на том пољу постоји потреба за регулацијом.
Регулативом се, како пише „Бизнис и финансије“, морају успоставити услови који ће инвеститорима пружити правну сигурност, а тиме бити подстицајни за иновативне стартапове који здраво послују. То би подразумевало објављивање проверених финансијских података и извештаја инвеститорима, како би се уклониле све могуће недоумице, и обезбедио кредибилитет издаваоца крипто-валута.
Према постојећем предлогу, издавалац који жели да прикупи средства кроз емитовање сопствених токена, морао би претходно да објави одговарајући „wхите папер“, слично проспекту код хартија од вредности, у коме би били приказани сви финансијски показатељи његовог пословања и замишљеног производа, и којим би одговарао за веродостојност својих намера.
„Финансијски стартапови сада углавном објављују проспекте који највише личе на маркетиншки материјал, са пренаглашеним оптимизмом у исход својих циљева, истицањем предности а изостављањем ризика, као и са приказивањем само оних финансијских показатеља који њима одговарају. Стандардизацијом ‘wхите папера’ би се таква пракса избегла, а правила игре би била иста за све“, казала је Томић Бркушанин.
Неки представници српске ИТ индустрије током консултација о крипто-имовинским правима инсистирали су на још строжијим захтевима. Сва изнета мишљења и информације биће обједињене и на основу њих донети закључци које ће Kомисија за ХоВ објавити као „полицy папер“.
То неће бити законски обавезујући документ, објаснио је Душан Ромчевић, али ће пружати основ државним органима за доношење одговарајућег закона, као и прописа којима ће бити прецизирано како ће бити опорезовани и рачуноводствено третирани финансијски стартапови. Додатно, требало би да буду регулисани и посредници који пружају услуге у вези са новонасталим инструментима, као и њихово секундарно трговање.
Бета
