Новости истражују – по многим критеријумима смо међу најлошијима на свету. Неславно место по здравству, демократији, корупцији, одливу мозгова
ЈОШ се није стишала бура око недавне информације да је Србија на самом дну листе по квалитету здравства, када нам је стигло ново истраживање, по ком се нисмо прославили ни кад је у питању демократичност друштва. Док нам је здравство на последњем, 34. месту лествице, по демократичности смо “упали” у групу полудемократија, где су и Хрватска, Бугарска, Румунија, Црна Гора и Македонија.
Истраживачи Фридом хауса оцењивали су бодовима од један до седам, с тим што је један највиша, а седам најнижа оцена. У већини ових области Србија је нешто испод “златне средине” (3,25). Ипак, по независности медија (оцена 4), корупцији (оцена 4,25) и владавини права (оцена 4,5), међу лошије рангиранима смо.
– Ситуацију треба схватити крајње озбиљно јер већ дуже времена ми не само да не напредујемо, већ назадујемо. Очигледан је пример индекс перцепције корупције – каже Владимир Гоати из Транспарентности Србија.
Тако смо на листи Транспаренси интернешнела претпрошлу годину завршили на 78. месту од 178 земаља, а прошлу на 86. по корупцији. А последице су очигледне. Тамо где је висок степен корупције, слабији је економски развој, али и степен демократије и људских права. Зато су нас Чешка, Пољска и Словенија одавно претекле.
Према показатељима Светског економског форума, ми смо на 128. месту од 142 земље кад је у питању железничка инфраструктура, 131. смо по квалитету путева, 128. по независности судства. Србија је трећа по одливу мозгова и 102. од 139 земаља по ефикасности тржишта рада.
– Тачно је да смо по већини критеријума лоше котирани у Европи, али смо, ако то теши, у далеко бољој ситуацији од афричких, сиромашних азијских и латиноамеричких, као и од пацифичких земаља – каже Горан Николић, економиста.
Оваква позиција не треба да нас изненађује, јер смо на дну Европе цео век. Списак онога по чему смо сада бољи него пре деценију није мали, али су и други у међувремену напредовали, па се наше позиције на светским ранг-листама нису побољшале.
Ипак, продужен је животни век, порастао је број образованих, показујемо благе помаке у попуњавању ПИСА тестова, драстично је опала смртност одојчади. Док је пре пола века умирало свако десето дете до годину дана, данас умире њих седам на 1.000. И поред тога, морталитет нам је изузетно висок. То је зато јер смо једна од 10 најстаријих нација на свету. Осим тога, каже Иван Маринковић из Центра за демократска истраживања, заостајемо и по превенцији:
– Стопа кардиоваскуларних болести нам је изузетно висока, као и стопа оболевања од тумора. У првом случају смо осми, а у другом делимо треће место у свету. Зато нам треба много боља здравствена заштита.
У РАСЕЈАЊУ 10.000 НАУЧНИКА
СРПСКА научна дијаспора данас броји више од 10.000 истраживача. Из Министарства науке и просвете поручују да они константно, са мање или више успеха, покушавају да одлив мозгова сведу на разумну меру. Издвајања за науку из бруто домаћег производа су са 0,27 повећана на 0,47 одсто, а предвиђено је да до 2015. достигну један проценат.
Новости
