Река Тара засута бетоном и шљунком, мештани најављују тужбу против кинеске компаније

Kорито реке Таре насуто је бетоном и шљунком, а ток једним делом промењен. Депоније расту, а институције немају план за обнављање овог дела реке упозоравају из Мреже за афирмацију невладиног сектора (МАНС). Мештани Матешева најављују тужбе против Кинеза.

Тоне бетона, металне конструкције, високи бетонски стубови и сећање на некадашњи природни ток реке Таре, Сузе Европе. Такву су ситуацију јуче на градилишту дела ауто-пута Бар-Бољари затекли новинари, али и еколошки активисти, преносе Вјести.

Из цивилног сектора тврде да се стање, након годину када су први пут јавност известили о уништењу корита реке на траси мостова „Тара 1” и „Тара 2”, променило и сада је много горе. Депоније расту, а институције немају план за обнављање овог дела реке.

Корито Таре је насуто бетоном и шљунком, а ток јој је делом промењен. Због високих температура водоток је низак, па се ова, некад моћна река, претворила у обичан поточић. Питање је колико ће времена бити потребно да се опорави.

Мрежа за афирмацију невладиног сектора (МАНС) пре годину дана први пут је узбунила јавност због уништавања корита и тока реке Таре током изградње деонице ауто-пута код Матешева. Тада су из ваздуха снимили да је ток реке промењен, корито делом измештено, а грађевинске машине износе и одвозе шљунак и песак. На снимцима се види и да је корито насипано у делу на којем су потпорни стубови за мост.

Компанија „ЦРБЦ”, која гради ауто-пут, Министарство саобраћаја, али и други државни органи тада су тврдили да је све рађено у складу са прописима и пројектима.

Међутим, фотографије направљене ових дана сведоче о даљем уништивању корита реке.

„Крајњи је час да у Влади, у првом реду прво премијер, а и ресорни министар, ураде нешто како би се стање на терену санирало. Пре свега сматрам да апсолутно мора постојати одговорност. И док неко не оде у затвор, нећемо имати другачију праксу на овом делу градилишта”, оценио је јуче директор Истраживачког центра „ Дејан Миловац.

Миловац је казао да је циљ последњег обиласка била да се представници цивилног сектора али и медија увере да ли је било која препорука домаће јавности, али пре свега Европског парламента, Европске комисије, а нарочито Унескова спроведена на терену.

За разлику од прошлогодишњег, Европска комисија у извјештају о Црној Гори у 2019. години помиње Тару у делу који се тиче поглавља 27 – Животна средина и климатске примјене.

Брисел поручује да Црна Гора треба да предузме хитне мере како би се очувала и унаприједила еколошка вредност заштићених области, међу којима је и река Тара.

„Стање које смо сада видели јесте чињеница да држава није поштовала препоруке, мимо тога да није санкционисана. Видели смо да су све оне депоније које је МАНС открио уназад годину дана и даље врло активне. Ни Влада ни „ЦРБЦ” нису урадили апсолутно ништа да се то промени”, истакао је Миловац.

МАНС је због ситуације на овом делу ауто-пута раније поднео кривичне пријаве, између осталог, против министара одрживог развоја и туризма Павла Радуловића и саобраћаја и поморства Османа Нурковића. У кривичној пријави, осим ресорних министара Радуловића и Нурковића, терети се и Никола Меденица, директор Агенције за заштиту природе и животне средине и Алија Кошута, директор Управе за инспекцијске послове, заједно са одговорним лицима у компанији „ЦРБЦ”.

У пријави се наводи да су Радуловић, Нурковић, Меденица и Кошута злоупотребом службеног положаја и невршењем службених овлашћења директно допринијели томе да кинеска компанија изврши више кривичних дела у делу загађења и оштећења животне средине, тиме што је „ЦРБЦ” омогућено да, без икакве контроле и санкције, грађевински отпад депонује директно на пољопривредно земљиште, чиме је прекршен Елаборат процене утицаја изградње аутопута на животну средину.

Миловац је поручио да Црна Гора као држава није послала поруку да је уништавање Таре кривично дјело.

Директор НВО „Озон” Александар Перовић је за Вјести рекао да је обилазак градилишта имала за циљ да се сви увере о каквом степену уништења заштићеног објекта ријеке Таре се говори.

„Дефинитивно, ко год својим очима види шта је овде урађено, јасно му је да није постојала никаква политика – одрживе заштите, смањења негативног утицаја на биодиверзитет, на речни екосистем и насељено подручје”.

Перовић је закључио да се још не зна колико ће генерација плаћати насталу штету.

„Причињена је штета, која тек треба да се процени. Један веома важан сегмент свега тога је информисање јавности о питањима животне средине, током припреме, реализације и финализације овако великог пројекта. Морам да кажем да основано сумњамо да је реч о намерној политици Владе да сакрију све релевантне информације о квалитету животне средине, поготово оне које су биле прописане различитим елаборатима да обавезно буду доступне јавности”, оцијенио је Перовић.

Држава је прогласила тајном већину докумената који се тиче пројекта ауто-пута.

Тужбу против извођача радова на ауто-путу, кинеску компанију „ЦРБЦ”, најављују и мештани Матешева Драган Аџић и Перица Бошковић, јер су им, како тврде, девастирали имања у близини реке Дрска, која је притока Таре.

Позвали су, по писању Вјести, надлежне из Министарства пољопривреде и Општине Колашин да их посете и увере се да су им имања уништена.

Аџић је казао да је дозволио да материјал од ископа на тунелу 19, који је последњи на траси ауто-пута, истоваре на његово имање, али уз обећање да ће га касније преместити.

„Међутим, од тога сада нема ништа, направили су насип, којим наводно наша имања штите од воде из Дрске. Али то је била само варка да би на неколико хиљада квадрата моје обрадиве њиве истоварили грађевински отпад”, навео је Аџић.

Бошковић је истакао да га, међутим, није нико питао за дозволу да истовара грађевински отпад на његово имање.

„Нисам потписао, ни дозволио никоме да то ради. Са овога имања сам имао по неколико тона кромпира, садио сам лук, шаргарепу. Сада не могу ништа од тога”, истакао је Бошковић.

Он је појаснио да мештани сада највише страхују да ће им имања бити поплављена због депоновања материјала, односно да када Дрска од обилних киша надође, да ће се прелити на њихово земљиште. Дрска, зато је добила и такав назив, када крену да се топе снегови, добија велику снагу и не може се обуздати. Због чега мештани и тражимо да им се имања врате у пређашње стање.

Политика.рс