Реконструкција – пародија, водвиљ или трагикомедија?

Ово је, у ствари, кратка прича о метастазираној бастардној ксенофиличној химери ове власти, овог режима. Ово је прича о еволуцији зла Демократске странке и претходног режима, чији су актери готово исти чиниоци садашњег режима, само је уместо ДС у влади СНС.

Јасно је да када зло еволуира, онда не постаје боље, него горе. Тако је болест коју је четири године ширио Тадићев режим, метастазирала под палицом Вучића и СНС. И показује се да је рок трајања ове власти знатно краћи од оне претходне. Месец дана траје замајавање народа за које је заслужан Господар Вучић – звано реконструкција. Наш Краљ Иби, Господар Иби (беху избори …И би Вучић!), јесте 26. jула у говору дугом тачно 67 минута, себи приписао све заслуге, мислећи да је надјачао Дачића и Динкића.

Испричао нам је бајке о себи и племенитој реконструкцији – бајке и центарфору и центархалфу, о физичком умору, о радном дану дугом 25 сати… о  злим чикама и тетама са ротационим светлима, о кућном васпитању… Једино није објаснио зашто је СНС на већину функција широм државе поставио некомпетентне дилетанте – укључујући и министре – предвођене управо њиме? Зашто су ти дилетанти, на челу са њим,  чак годину дана катастрофално обављали посао када нормалан човек, може да утврди да не може да обавља неки посао – за највише месец дана? Због чега је он, Вучић, 12 месеци обављао два посла, за које се унапред знало да их морају обављати два човека (то исто важи и за Дачића и Динкића)? При томе, Вучић није компетентан да врши ниједну од те две функције. Наравно, он је један у мору некомпетентних.

И после годину дана, после бриселске капитулације, док Србија тоне даље у економско безнађе, мудрац Вучић каже да пола министара у влади не ваља. Вучић предлаже промену пола министара СНС- укључујући и себе – и то славодобитно представља као свој успех. На срећу, ми мислимо својом, а не његовом главом, и знамо да се ради о епохалном неуспеху овог бастардног режима. О Вучићевом неуспеху и поразу колосалних размера. И Дачићевом и Динкићевом и Николићевом.

Данас, 30. јула 2013. године, пукла је тиква. Распршиле су се Вучићеве бајке о реконструкцији под његовом палицом. Не само због тога што је ствар ишчашена већ око осам месеци, али и због тога. Устав и закони не предвиђају да први потпредседник владе задужен за одбрану, безбедност и борбу против корупције и криминала и министар одбране – буде први човек државе. Чим се ствари ишчаше, чим исклизну изван осетљивог ткања државног устројства – ствари се погоршавају, што време више протиче. И за то је заслужан управо Вучић. До данас није хтео изборе, већ је желео да влада мимо Устава и закона. И то је данас 30. јула пукло. Лукави Дачић се сатеран у ћошак коначно досетио да је председник владе, и одлучио је да изиграва Вучића. Одлучио је да он води игру, бар на кратко. И чини се да у томе има дискретну помоћ Николића јер је баш он најавио састанак са Николићем, коме је ипак присуствовао и Вучић. Николић је издао саопштење да нису потребни избори, а председник Скупштине Стефановић је изјавио да СНС и СПС имају другачије ставове о УРС-у.

У међувремену Дачић је први, у 17 часова, одржао прес конференцију и изнео одређене оптужбе на Динкићев рачун. Потом је реаговао Динкић, на конференцији за штампу УРС-а, и оптужио Дачића да не говори истину и да обмањује јавност. Ту негде Дачића је својим изјавама подржао преподобни министар Љајић. Дакле, гној се излио у јавност. Пукла је „идила“ која је трајала најмање 7 месеци, у којој су актери режима, смештали једни другима афере у медијима. Не видим како било ко може да пређе преко свега овога.

Показало се да су Вучићеве бајке о реконструкцији само празна демагогија и самољубиве пројекције. Показало се да се ради о наказном режиму, о чистој, немилосрдној и беспризорној борби за моћ и  власт, а не о бризи за народ и Србију. И крунски доказ је дао, поред свих оптужби изречених у два сата, на релацији Дачић-Динкић, дакле, крунски доказ је дао преподобни Љајић, како је пренела већина медија, на пример РТС: „Потпредседник Владе и министар за трговину и телекомуникације Расим Љајић изјавио је да не би остао у влади ако би били испуњени услови које је за реконструкцију владе поставио министар финансија Млађан Динкић“. И потом је Љајић, неопрезно изговорио кључну ствар: “У том случају ја бих био једини губитник реконструкције, сви остали били би НАМИРЕНИ”, казао је Љајић за агенцију Бета, а пренесоше сви медији.

И ту долазимо до суштине. До кључне ствари – до намиривања. Дакле, цела халабука од најмање 30 дана, сав тај губитак времена, енергије, као што је и јасно, није никаква Вучићева племенита намера – већ НАМИРИВАЊЕ жеље за још већом моћи и силом. И стога овај развој догађаја. Дачић није НАМИРЕН. Динкић није НАМИРЕН. Љајић није НАМИРЕН. И наравно, Вучић није НАМИРЕН. Наши честити сељаци кажу – „Идем да намирим стоку“.

Без обзира на исход сутрашњег дана, 31. јула, за када је најављена одлука СНС, без обзира да ли ће бити избора или не, дух више не може бити враћен у боцу. Трулеж и наказност режима се више не може сакрити. Због тога једино преостају избори.

Небојша Бакарец

НСПМ