Реконструкција железничке станице у Новом Саду према прорачуну пројектаната требало је да кошта нешто више од три милиона евра

Реконструкција зграде железничке станице у Новом Саду према прорачуну пројектаната требало је да кошта нешто више од три милиона евра. То показује пројекат реконструкције који је јуче објавила Нова економија. Тиме је јавност добила нове информације о овом послу који је окончан трагедијом и губитком 14 живота.

Да ли је то коначна цена радова није познато, али оно што је објављивање пројекта донело јесте информација да конструкција од метала и стакла која је додата на надстрешницу није накнадна идеја већ је од почетка била планирана.

Иако је јавност сада у бољој позицији да разуме шта се догодило и шта је узрок пада надстрешнице, ипак пројекат отвара нова питања. Зашто је додата конструкција на надстрешницу, шта је тачно рађено на крову објекта и где је кључни разлог несреће.

Трошкови

Како се може видети из документа, уређење железничке станице односно сви радови на четири крила зграде и простору испред ње, требало је да коштају 365.934.532,18 динара са порезом.

Од тога, највећи део ишао је на саму реконструкцију зграде односно на архитектонске радове – 288,8 милиона динара без ПДВ-а. За спољно уређење било је потребно издвојити девет милиона динара, за саобраћајнице 5,5 милиона и за рушење постојећих објеката још 1,5 милиона.

Од 288 милиона динара предвиђених за архитектонске радове, највећи део – чак 119,7 милиона динара – било је опредељено за алуминарију и браварске радове. Реч је пре свега о радовима на прозорима, вратима, преградама, ветробранима, огради и капији.

По вредности следи издвајање 45 милиона динара за хидроизолацију кровова и других делова објекта, пресецање влаге у зидовима, термо и звучну изолацију.

Нешто више од 31 милион динара планиран је за сувомонтажне радове односно за радове на спуштеним плафонима, прављење монтажних зидова од гипсаних плоча и др.

Међу скупљим радовима били су и они везани за демонтажу и рушење – 23,8 милиона динара. Тај новац требало је да буде издвојен за велики број радова међу којима су рушење зидова, обијање керамичких и мермерних плоча, малтера, пробијање отвора, демонтажа старих врата и прозора, скидање старе хидроизолације и др.

Сви радови на згради

Претходно стање

Како се може видети из документа који као одговорни пројектант испред ЦИП-а потписује архитекта Бранислава Лазовић, она потврђује да је пројекат урађен у складу са Законом о планирању и изградњи, прописима, стандардима и нормативима из области изградње објеката и правилима струке.

У пројекту је оцењено да је зграда станице у конструктивном смислу у добром стању и визуелним посматрањем је оцењено да се не уочавају оштећења која би утицала на стабилност.

Ипак, недостаци постоје, а најпре се истиче фасада за коју се наводи да је оштећена услед атмосферских и механичких утицаја и да је на појединим местима дошло до отпадања камених плоча и мермера.

За дрвене и металне прозоре, врата и преграде се истиче да су у лошем стању и не задовољавају у погледу енергетске ефикасности.

Када је реч о крововима, констатује се да због запушених сливника долази до сакупљања воде и процуривања и преливања које се види на венцима и плафонима унутар објекта.

Констатује се вишегодишње неодржавање зграде.

Промене

У документу се наводи да је идејним пројектом обухваћен низ програмских, али и структурних, интервенција на објекту како би се реактивирао.

„Предвиђени су радови на санацији подова, кровног покривача, као и енергетска санација“, наводи се у документу.

Међу више од 20 радова, а где је, између осталог и изградња нове галерије унутар централног хола зграде, уградња лифтова, санација фасаде зграде, помиње се и надстрешница која је пала.

„Надстрешница изнад главног улаза се санира и делимично затвара – постојећи отвори каљеним ламинираним стаклом у инокс потконструкцији са горње стране. Са доње стране пуни делови надстрешнице се облажу цементним плочама за спољну употребу – Аqуапанел скyлите дебљине 8мм“, стоји у пројекту.

На крају се констатује, а то је и подебљано, да предвиђени радови не угрожавају стабилност постојећег објекта, као ни аутентични изглед.

Надстрешница

У пројекту се може видети да су пројектанти у старту планирали да на надстрешницу поставе метално-стаклену конструкцију која би затворила постојеће отворе.

Иако се за неке радове наводи зашто се изводе односно шта је њихов циљ, објављени документ оставља без одговора једно важно питање. Зашто је уопште постављена нова конструкција? Која је била њена сврха?

Ако је циљ био заштита од воде и снега који кроз отворе падају пред улаз у зграду, поставља се ново питање да ли је то било неопходно и оправдано. Како се може видети из нацрта у пројекту, тестерасти кров зграде наткривао је око две трећине надстрешнице па је питање да ли је био сам по себи довољна заштита или је било неопходно затварање тих отвора. За те отворе стручњаци су наводили претходних дана да су имали сврху заштите надстрешнице у случају јаких ветрова.

Из пројекта се може видети да је постављено каљено ламинирано стакло. Ова врста стакла је веома отпорна и користи се као заштитно. Такође је и једна од његових карактеристика да се не распршује при ломљењу што је за овакву врсту објекта сигурно важно.

Димензије

Међутим, из пројекта није одмах уочљиво о којој маси конструкције је реч, која је дебљина стакла и инокса на којем је лежало.

Оно што се може закључити из документа, јесте да је ова конструкција покрила око трећине површине надстрешнице. У преводу, додата је конструкција чија је површина била око 100 квадрата, а цела надстрешница има око 300. У зависности од спецификације материјала, стручњаци ће вероватно моћи да одреде њену приближну тежину.

За одговор на питање да ли је то била довољна тежина да угрози статику надстрешнице и целе зграде мораће по свему судећи да се сачека на исход истраге.

Са објављивањем овог податка, фокус јавности ће сада бити још више на крову и да ли је кључни проблем био тамо.

Радови на крову

У дескриптивном делу пројекта, тестерасти кров који се налази на главном делу станичне зграде и по чему је она препознатљива, међу предвиђеним радовима помиње се само једном. И то када је реч о радовима у унутрашњости станичне зграде. Наиме, наводи се да ће са доње стране тестерастог крова бити урађен нови метални плафон.

С друге стране, израда хидроизолације у том делу документа помиње се само када је реч о санацији равних кровова на згради.

Ипак, у табеларном делу пројекта, где се наводи попис трошкова, тестерасти кров се појављује и у делу радова на хидроизолацији. У делу „набавка материјала и израда термо и хидроизолације кровова“, помињу се и равни део крова и тестерасти кров на крилу Б (централни део зграде) .

У том делу наводи се план за уградњу ФТО мембране, геотекстил фолије, стиропора дебљине 15-20 центиметара, парне бране са потпаривачима и хидроизолације. За радове на хидроизолацији кровова сва четири крила станичне зграде било је планирано 42 милиона динара. Од тога, судећи према површини кровова, око 12 милиона динара било је предвиђено за тестерасти кров.

Скидање подлоге

Оно што је важније, из пројекта се може видети да су у делу радова на демонтажи и рушењу, пројектанти предвидели да се на тестерастом крову скине постојећа битуменска хидроизолација. Планирано је било да се уради чишћење и припрема подлоге за израду нових хидро и термичких слојева крова.

Из пројекта се може видети да је испод битуменске хидроизолације била бетонска подлога дебљине 5 цм, стаклена вуна од 4цм, ваздушни слој (3цм), гредице 5/8цм, стаклена вуна (5цм), платно и перфорирани лим (1мм).

У пројекту се не помиње оно о чему је јавност спекулисала претходних дана, да су при извођењу радова уклоњене тзв. котве за које су биле „обешене“ утеге, а што би довело до пада надстрешнице.

Да ли је све заиста и урађено како је наложио пројектант, а што би по свему судећи омогућило да се види какво је стање бетона на крову (самим тим и делова за које су се држале утеге о које је висила надстрешница), требало је да потврди надзор.

То за сада није познато, а истрага би требало да покаже да ли су и извођач и надзор урадили свој део посла на крову. И да ли је примећено да постоје проблеми са квалитетом подлоге за коју су биле закачене утеге. Односно, да ли су могле да издрже надстрешницу са додатом конструкцијом.