Прогнозе аналитичара да ће у наредних неколико година произвођачима јабука бити све теже да на европском тржишту нађу купце за ово воће полако се обистињују.
Та предвиђања на својој кожи последњих дана осећају и произвођачи из Поморавља. Уз Велику Мораву јабуке су, кажу, родиле „као никада” али они не знају шта ће са њима и дају их свињама. Део рајског воћа завршиће и у казанима за ракију или иструнити на земљи јер откупљивача нема.
Стручњак за воћарску производњу, проф. др Зоран Кесеровић, са Пољопривредног факултета у Новом Саду, каже да је свестан оваквог стања у Поморављу и јужној Србији али поручује произвођачима да не бацају воће и да га ускладиште и сачекају бољу цену.
Тренутно је, објашњава, затишје што се тиче цене и откупа јер је берба била ранија него прошле године а и мања је потражња.
– Јабука је ове године одлично родила не само у Србији већ и Европи. Очекујем да ће род бити око 400.000 тона што је рекорд у историји земље. Наравно, то подразумева и ниже цене овог воћа – истиче Кесеровић и додаје да је проблем са овим делом Србије што не постоји ниједна савремена хладњача за складиштење јабука. Како објашњава прва већа је код Гроцке, а већина се иначе налази у Војводини и околини Београда.
– Понуда је велика на тржишту. Јасно је да се не може поновити прошлогодишња цена од 60 евроценти, колико су је плаћали купци из Русије. Ко има квалитетну јабуку треба да је лагерује и сачека са продајом, процене су да ће цена порасти око 20 процената – каже наш саговорник. Индустријску јабуку откупљивачи тренутно плаћају 10 до 14 динара по килограму. Иако се произвођачи жале, Кесеровић сматра да ово није лоша цена у садашњим околностима.
– Сигуран сам да је производња јабука добра инвестиција за наредних 10 година – истиче Кесеровић. Сматра да је у овој грани воћарства учињен највећи помак. Извоз је у последњој деценији увећан са 11 милиона долара на више од 120 милиона. Али, држава би сада морала да размишља на дуге стазе јер широм Европе, а посебно у Русији, Азербејџану и Мароку, ничу нове савремене плантаже. Каже да не треба стајати већ размишљати о увођењу нових концепата производње. Морамо се полако прилагођавати европском тржишту. Неке компаније већ извозе у Дубаи и скандинавске земље. Истиче да је потребно испитивати нова тржишта и на великим сајмовима иступати са жестоким кампањама о квалитету српске јабуке као препознатљивом бренду.
– А квалитет јесте неоспоран. Та цена коју је Србија постизала у продаји била је највиша у Европи. У малопродаји је ишла и до 80 до 90 евроценти. Не можемо да очекујемо да ће то заувек да траје, али ће зараде сигурно бити солидне. На њих ће моћи да рачунају они који имају заокружен процес, савремене хладњаче, палете и машине за класирање јабука – закључује професор Зоран Кесеровић.
Аутор: Ивана Албуновић, Политика.рс
