Италијански премијер рекао у Бриселу да има назнака о наставку градње „Јужног тока”. – Душан Бајатовић, директор „Србијагаса”, каже да градњу овог гасовода уопште не треба искључивати у будућности
Матео Ренци, италијански премијер, изјавио је јуче на самиту ЕУ у Бриселу, да је против Европе под искључивом немачком управом и замерио ЕУ што има двоструке стандарде када је у питању Немачка, пре свега у случају гасовода „Северни ток 2”.
Ренци је приметио да је Брисел одбацио гасовод „Јужни ток”, за који је заинтересована Италија, а не смета ништа да немачке компаније воде послове с Русијом, укључујући „Северни ток 2”, иако су на снази санкције Русији.
Италијански премијер сматра да те санкције треба да буду у догледно време преиспитане, а има гласова у ЕУ да би у том случају могло поново да се размотри да ли је изводљив пројекат „Јужни ток”.
Ангела Меркел, канцеларка Немачке, није се, међутим, осврнула на ове Ренцијеве речи, тако да је италијански премијер остао без одговора како то за Немачку важе једна, а за остатак Европе друга правила.
Има ли, дакле, наде за наставак градње Јужног тока коју је прекинуо Европски парламент с једне и Бугарска с друге стране, одричући се под притиском запада националних интереса и зараде од више милијарди долара од транзита.
„Северни ток 2” супротан европским прописима
Председник Европског савета Доналд Туск изјавио је јуче да предложено проширење гасовода „Северни ток 2” није у складу са енергетским прописима Европске уније о диверзификацији снабдевања, као и да ће угрозити улогу Украјине као транзитне државе за проток гаса, пренео је Ројтерс.
– Градњу Јужног тока уопште не треба искључивати у будућности, јер Европа не може на други начин да задовољи потребе за овим енергентом осим доказаним резервама руског гаса. Набуко је пропао, а америчка понуда гаса добијеног из уљних шкриљаца је добро дошла као конкуренција која би смањила цену, али овакав начин добијања гаса је прљав и лоше утиче на екологију. А екологија уопште данас није јефтинија, па рачуница јасно показује шта је исплативије за крајњег потрошача, гас који ће ићи гасоводм или бродовима – каже за „Политику”, Душан Бајатовић, генерални директор „Србијагаса”.
Осим тога Јужни ток, подсећа он, није пропа због тога што Европи не треба гас, него искључиво из политичких разлога.
Он објашњава да је „Северни ток 2” заправо нови „Јужни ток 2”, јер је по капацитету најближи пропалом Јужном току, али опет недовољан да би се у потпуности задовољиле потребе Европе за гасом.
Одустајењем од „Јужног тока” Југостична Европа је остала без паралелног правца снабдевања гасом и додатних количина гаса, а приоритет Брисела је да земље ЕУ у сваком часу имају довољно гаса, каже Бајатовић.
Упитан да ли је чуо да се спекулише о могућем наставку градње „Јужног тока”, он каже, да се међу аналитичарима о томе прича и то с разлогом.
– Довољно је видети да од најављеног Турског тока у краћем, али вероватно и средњорочном року због новонасталих сукоба с Русијом неће бити ништа. У случају гасовода ТАП и ТАНАП о којима се прича гас би се допремао са гасног поља Шах Дениз 2 који нема довољне количине гаса па је неопходно допунити цевоводе гасом из суседне, преко-каспијске државе Туркменије.
Непрекидно се преговара, наводно добијене су гаранције да ће пројекат кренути али још нема обавезујућих уговора.
– Такозвани Јужни гасни коридор за који се залаже Брисел, који представља систем гасовода од којих су неки изграђени, а неки су тек у плану, који ће да споје подручје Каспијског мора и ЕУ са земљама Кавказа заобилазећи Русију, такође немају резерве гаса које има Русија, каже он.
Обрни окрени, Епропи, као и Србији је, каже Бајатовић, потребна диверсификација гасовода, односно сигурност снабдевања из више праваца, што је гасовод „Јужни ток” требало да реши. У прилог томе да је могући наставак градње „Јужног тока” и чињеница да предузеће за градњу „Јужни ток Србија” у међувремену није угашен, закључује Бајатовић.
Аутор: Јасна Петровић-Стојановић, Политика
