Постало је уобичајено за провладине медије да преносе и следе изјаве председника Вучића и других државних званичника у кампањама клевете против независних медија и новинара, означавајући их као издајнике и стране плаћенике који раде против интереса своје државе.
Такви су били случајеви кампање против новинарке Тамаре Скрозе која се данима вртела на ТВ Пинк, облепљивања врата Независног удружења новинара Србије натписима „удружење непријатеља Србије“ или то што је МУП прво одбио захтев белгијског новинара, дописника из Србије Филипа Бертиншампа за привремену дозволу боравка и претио протеривањем због угрожавања националне безбедности, каже Паулина Адес-Мевел, шефица канцеларије Репортера без граница за Балкан, за Данас.
Она додаје да је ово, „нажалост, узнемирујући тренд у коме ни Србија није изузетак“.
– Овакве појаве су присутне у демократијама у развоју али чак и у Сједињеним Америчким Државама. У случају Србије проблем је и то што су независни медији слаби. Већина истраживачких прича настаје у оквиру онлајн издања а немају сви грађани приступ интернету, наглашава Адес-Мевел.
* Последњи извештај Репортера без граница „Индекс слободе медија у свету за 2018“ показује да је Србија пала за 10 места по степену слободе медија у односу на прошлу годину. Колико је ово забрињавајуће и како можемо да поправимо ту позицију?
– Под председником Александром Вучићем, Србија је постала земља у којој је небезбедно бити новинар. Ово је јасно из алармантног броја напада на новинаре који нису истражени, разрешени или кажњени, као и агресивних оркестрираних кампања прорежимских медија против истраживачких новинара. Србија жели да се учлани у Европску унију, али за сада упорно крши све европске стандарде у слободи медија. То се види и из искуства новинара на терену. Поједини храбри новинари настављају да покривају опасне теме као што су криминал и корупција, али њихова сазнања се углавном објављују у онлајн медијима који имају ограничен домет. РСФ је указао и да су сукоби између политичара и медија, висока концентрација власништва у медијима и недостатак плурализма у штампаним, али и електронским медијима, велики разлози за бригу.
* Мислите ли да су политичке вође у Србији али и другим сличним режимима свесни важности слободних медија за демократију и зашто желе то да наруше?
– Тешко је говорити о мотивима других људи, али сигурна сам да су српски политичари свесни значаја слободе медија онда када РСФ упути критике на стање у медијима у држави. Председник Вучић је ове године барем двапут коментарисао наводе и извештаје Репортера без граница – када смо подржали белгијског новинара Филипа Бертиншампа, коме су власти претиле протеривањем из Србије, и када смо објавили индекс медијских слобода.
* Шта бисте означили као најважнију медијску реформу коју Србија мора да спроведе како би се приближила европским стандардима?
– Једна од најважнијих ставки је усвајање медијске стратегије која је тренутно у изради. Нацрт стратегије која је предложен почетком године и који су медијски стручњаци критиковали је напуштен. Узнемирујући је и нови нацрт закона о приступу информацијама од јавног значаја, а велики проблем су и притисци на медије, посебно оне локалне који су прилично слаби. Зато Репортери без граница осуђују оно што се десило „Врањским“. Такође, државни конкурси за суфинансирање медија су веома спорни, постоје извештаји о додели новца „подобним“ медијима, или онима који су тек основани, или се уопште не баве медијским послом.
Шта значи Поглавље 23 за медије
Као што је наведено и на сајту Министарства спољних послова Србије, „отварање преговора за поглавља 23 и 24 подразумева да Република Србија интензивно отпочне процес усклађивања са европским вредностима и стандардима у областима од кључне важности за свако друштво и наше грађане. Првенствено у области правосуђа, антикорупције, поштовања основних мањинских права, слободе медија, као и у области безбедности, првенствено у области организованог криминала, тероризма, миграција, политике азила, издавања виза и сарадње у другим областима“. То значи да српски медији морају да испуне стандарде Европске уније, а власти су те које треба да се побрину да се то и деси.
Новинари неће новац министарства
Београд – Новинарска и медијска удружења (НУНС, НДНВ, АНЕМ, Локал прес и АОМ) одлучила су да не прихвате новац који им је додељен на конкурсима Министарства културе и информисања, јер сматрају да је „конкурс био у потпуности нелегитиман и што су о додели средстава одлучивали нестручни и некредибилни људи са јасном политичком агендом“. Новинарска и медијска удружења у заједничком саопштењу указују да раде у веома тешким условима и непријатељском окружењу, о чему сведоче и бројни међународни извештаји. Упркос томе, одлуку да не прихвате новац који им је додељен на конкурсима министарства донела су у знак „протеста због тога што се катастрофална пракса конкурсног суфинансирања са локалног нивоа преселила на републички“. Према саопштењу, конкурс су обележиле бројне неправилности и незаконитости, од поступка и процедуре избора и рада чланова конкурсних комисија, до тога да је новац грађана намењен јавном интересу отишао у највећој мери у медије блиске власти који раде потпуно супротно јавном интересу. Новинарска и медијска удружења сматрају да су о томе претежно одлучивали „представници фантомских удружења повезаних са влашћу и анонимни ‘медијски стручњаци’“.
Данас.рс
