Ако је републички буџет најлепши одраз економске политике ове власти, онда се у локалним касама сасвим сигурно види најружнија слика српских јавних финансија. Док је централна благајна у суфициту, буџети општина и градова су неодрживи, а комунална предузећа послују неуспешно.
Како показује једна анализа Фискалног савета, заједно са својим предузећима, градови и општине имају дуг од готово милијарду евра, а уз то, касне у плаћању доспелих обавеза према добављачима у износу већем од 300 милиона евра.
На све то локалне касе ће се догодине суочити са два фискална удара. Према рачуници Фискалног савета они ће буџете општина и градова у збиру коштати 10 милијарди динара.
Планирано повећање неопорезивог дела зараде обрадовало је привреднике, али не и општинаре, чији буџети се највећим делом финансирају од овог намета. Само по том основу локалне касе ће, следеће године, имати пет милијарди динара мање приливе, показује рачуница Фискалног савета. То чини три одсто локалних прихода.
Истовремено, расходи општина и градова биће већи пет милијарди јер су зараде предшколским установама, које се исплаћују из локалних каса, повећане 10, а плате запосленима у локалној администрацији биће веће пет одсто.
– При том, неће све локалне самоуправе бити једнако погођене, већ ће губитак прихода бити несистематски распоређен у зависности од запослености и висине зарада у локалним самоуправама, што ће само додатно продубити хоризонталне неравнотеже које су већ сада изражене – наводи се у извештају Фискалног савета.
Локални буџети се већ сада суочавају са проблемима: имају велике доцње, мале инвестиције и лошу комуналну инфраструктуру, велике субвенције за локална јавна предузећа…
Павле Петровић, председник Фискалног савета, истакао је пре неколико дана да ће у незавидној ситуацији бити Крагујевац и Ниш, који су почели да примењују програме консолидације јавних финансија, а ове две мере ће им додатно отежати да избалансирају буџет.
Саша Пауновић, председник Општине Параћин (Демократска странка) каже да локал већ пет година има смањене приходе, а да ће од следеће године бити суочен и са већим расходима. Плате на локалу су смањене у јануару 2015. године по Закону о привременом умањењу зарада. Међутим, то што су расходи за зараде били мањи 10 одсто није смањило трошкове локалним самоуправама, јер је локал, по закону у обавези, да разлику уплаћује у републички буџет.
– Очекивали смо да ће Закон о привременом умањењу бити укинут и да ће на тај начин зараде на локалу бити повећане, што за нас не би био трошак. Овако закон остаје на снази, а плате су локалној администрацији увећане пет, а запосленима у предшколским установама 10 одсто. И док за локалне буџете та мера значи повећање расхода, републиком буџету она доноси веће приходе, јер ће суме, које по основу привременог умањења локал уплаћује у централну касу, сада бити веће – објашњава Пауновић и додаје да ће други удар бити повећање пореског цензуса.
Раст неопорезивог дела плате смањиће приходе локала, јер је порез на зараде највећи извор локалних прихода, додаје наш саговорник.
Са друге стране, Бојан Радовић, председник општине Аранђеловац (Српска напредна странка) каже да ће са растом плата бити истовремено и повећани приходи од пореза на зараде.
– Све локалне самоуправе ће, такође, морати догодине да пораде на већем обухвату пореза на имовину – каже Радовић и додаје да ће и то бити мера која ће повећати локалне приходе.
Радовић рачуна и да ће повећање неопорезивог дела зараде повећати приливе у аранђеловачки буџет.
– Свако пореско растерећење привреде за резултат има веће запошљавање и прелазак једног дела привреде из нелегалних у легалне токове – каже Радовић.
На констатацију да се врло ретко догађа да повећање расхода има фискално неутралан ефекат на буџет, односно да не повећава минус у каси, Радовић одговара да је искуство Аранђеловца другачије.
– Наши приходи су ове године били знатно већи него што смо првобитно очекивали – закључује Радовић.
