Република Српска је изложена великим политичким притисцима како изнутра тако и споља. О овој теми говорио је Проф. др Стефан Каргановић председник организације “Историјски пројекат Сребреница”, а чији је задатак стварање свеобухватне и контекстуалне, а не селективне, евиденције насиља између заједница у тој области за време рата у бившој БиХ.
– Република Српска је у смртној опасности. Методички и професионално на њу се припрема политички атентат који би требало да буде извршен у октобру 2014. године. За разлику од атентата на појединца који има за циљ његово лично, физичко смакнуће, атентат на државу, иако у фигуративном смислу има такође смртоносне последице по њене установе јер тежи њеном укидању или у најмању руку политичком преконфигурисању до непрепознатљивости.
Желим да истакнем нешто што сматрам полазиштем за сваку озбиљну анализу ситуације. Без дијагнозе не може бити ни делотворне терапије. Суштина ситуације пред којом се налазимо је следећа. На мети наручиоца и извођача преврата је Република Српска као политичка творевина и историјско достигнуће српсог народа заједно са припадницима других вера и нација који деле његову животну визију и ако хоћете као метафизички појам. Хоћу да будем потпуно јасан да мета није председник Републике Српске као такав, нити као народни носиоц негативних својстава која му се злобно и лицемерно приписују, него он као стожер и отелотворење Републике српске. Свако ко је способан да политички мисли одмах ће схватити разлоге за ову дистинкцију и појашњење.
Прво што се тиче средстава. Средства која се користе и која ће се постепено уводити у употребу нису ништа ново нити су измишљена посебно са Републиком Српском у виду. Она се примењују по већ устаљеном обрасцу. Њихови аутори их по њиховом језику управо тако и зову, “темплејт”, што значи образац, опробаних у десетак успешних и у два или три неуспешна пуча ове врсте. Њихов садржај је потпуно јаван и не представља никакву тајну. Теоретичари ових лажних одозго или са стране диригованих псеудо-демократских револуција, професионално упакованих и који изгледају као спонтани бунтови одоздо, су Џин Шарп и пуковник Роберт Хелви. Њихове дисертације на тему самоослобођење или дикататуром до демократије, свако ко жели може лако да пронађе и да прочита. Као и њихове револуције и они се лажно представљају и прерушени су као безазлене фигуре иза кадровског света. Међутим, они припадају једном другом свету обавештајних завера. Ни то није никаква тајна и све то лако можете проверити са неколико кликова на интернету. Истаћи ћу то да је циљ псеудо-револуционарног инжењеринга који они заступају и промовишу преко својих експозитура на локалном терену, а што може да буде Република Српска, може да буде Украјина, је парализа одбрамбених капацитета и институција циљаног система, што у великој мери олакшава посао његовог рушења.
Што се спонтаности овог процеса тиче, и то је врло важно. Џин Шарп упозорава да ће први кораци у дугорочној борби против “диктатутре” (сваки неподобан систем називају диктатуром) морати да буду врло ограничене природе и пажљиво припремљене. Ово морам репродуковати на изворном енглеском “high limited and carefully staged”. У енглеском оригиналу реч “staged” открива целу игру. Тај израз потиче из позоришне терминиологије и српска реч која најбоље преноси њену смисао је “инсцениран”. Шарп и Хелви и њихова локална НВО пешадија, прикупљена, како се изразио водитељ Михаил Леонтвиј у емисији “Однако” на првом каналу Руске телевизије, како Михаил каже баналним врбовањем, компликованом смесом егоизма, каријеризма, застрашивања и уцена, сада су спремни да задају смртни ударац угроженим, како они називају “стубовима режима”, те ће се усмерити концентрисана снага побуњеника под њиховом контролом.
Први и основни закључак је шта нам треба чинити, је подизање јавне свести о чињеници да је Република Српска у опасности и да је предмет сконцентрисаног политичког напада са коначним циљем уништења. Други закључак је да су инострани планери преврата принуђени да делују из сенке. Самим тим, оно што је најважније, то је да се на њих усмери рефлектор јавне пажње и тачне анализе њихових побуда и циљева да би јавност тачно знала с ким има посла. Трећи закључак је тај, да се донесе закон са којим би се регулисала обавеза свих НВО организација, искључиво предузећа и удружења која примају материјална средства из вана, да се региструју и да обзнане степен и врсту зависности од финансијских извора који потичу изван Републике Српске, и то се мора се урадити под хитно. Користан модел је амерички закон којим се регулише ово питање “Foreign agents registration act”. Сврха америчког закона није да ограничава делатност организације чији се спонзори и крајњи корисници услуга налазе у иностранству, него само да те чињенице документује да би се јавности помогло да буде информисана како би могла да процени природу, рад и ефекат тих удружења. Сличан закон је недавно донела и Руска Федерација и сматрам да би власти Републике Српске требале да формирају експертску групу која ће проучити садржај и примену ових законских норми у САД-у и РФ-у, да би се принципи уграђени у њих могли прилагодити потребама Републике Српске.
🙁