У Бања Луци је 26. априла одржана међународна научно-практична конференција “Обојене Револуције као инструмент геополитичке трансформације”, посвећена критичној анализи феномена “обојених револуција” у конкретно примењивом аспекту разраде препорука за спречавање покушаја насилне смене власти и предузимања ефикасних мера по питању заштите уставно-правног поретка Републике Српске. Организатори конференције били су Фонд Стратешке Културе (Москва) и “Историјски пројект Сребреница” (Холандија). Конференција је одржана у згради Академије наука и уметности Републике Српске. Међу учесницима конференције били су: Диа Надер де ал-Андари – амбасадор Венецуеле у Србији у чијој надлежности се налази и простор Босне и Херцеговине, затим Александар Павић – политиколог из Београда, Џевад Галијашевић – члан стручне комисије за југо-источну Европу за борбу против тероризма и организованог криминала, Предраг Ћеранић – професор права и безбедносних наука, Стефан Каргановић – руководилац “Историјског пројекта Сребреница”, Мануел Оксенрајтер – уредник немачког часописа «Zuerst», Срђа Трифковић – професор политике и међународних односа (Универзитет у Бања Луци) и други.
Учесници конференције пре свега су истакли рањиву геополитичку позицију Републике Српске, која ремети планове “западног фактора” по питању анулирања Дејтонског споразума и унитаризације Босне и Херцеговине, са перспективом стварања јединствене муслиманске Босне и Херцеговине. Самим тим би био ликвидиран у овом тренутку најстабилнији и најчвршћи стуб српског националног корпуса на Балкану и истовремено поуздан савезник Русије на Балкану. Очигледно да ово последње представља један од главних аргумената “западног фактора” за започињање следеће етапе напада на српско национално пространство. Поред тога, стварање унитарне Босне би дозволило завршетак формирања “зеленог коридора” (Косово – Рашка област – Босна и Херцеговина). Ако узмемо у обзир конкретне мере које се у последње време предузимају по питању практично стварања Велике Албаније (политичке и економске мера на усклађивању “Косова” са Албанијом, престанак функционисања државне границе “Косова” са Албанијом, закључење војног савеза између њих) можемо говорити о другој фази реконструкције југа Балканског полуострва по завршетку рата на Балкану, којом је за Србе предодређено даље стешњавање и маргинализација српског националног корпуса, а за Русију – неповратан губитак својих позиција у региону.
Први покушаји “обојене револуције” у Федерацији БиХ нису били успешни. Пре свега, због немогућности да се пренесу на Републику Српску. Међутим, приметно је прегруписавање снага противника Републике Српске на међународном и политичком нивоу. Уочи парламентарних избора у Републици Српској који су предвиђени за октобар 2014. године, према информацијама којима располажемо могло би доћи до насилних покушаја утицања на изборни процес, са циљем да се промени како унутарполитичка равнотежа снага, тако и геополитички вектор развоја Републике Српске.
У резултату рада Конференције донета је Резолуција (коју су потписали А. Филимонова, Александар Павић, Срђа Трифковић, Предраг Ћеранић и Стефан Каргановић), у којој је предложен комплекс мера ради заштите Републике Српске. Препоруке произилазе из основне тезе да “обојене револуције” имају манипулативни и антидемократски карактер, да се њима остварују псеудонародни бунтови који у својој суштини представљају врсту специјалног рата, специјалне операције обавештајних служби са циљем смене политичких режима. Предложене мере за заштиту Републике Српске биле су подељене на два “пакета”: консолидација друштва и оперативна политика самоодбране. Мере предложене у овом документу, на основу искуства других земаља, имају за циљ да онемогуће недемократске политичке промене које се најчешће остварују уз помоћ насиља, промене које су – увек и без изузетка – служиле само лажним пропагандистичким циљевима, ради успостављања режима којим се управља извана.
Ана Филимонова
Фонд Стратешке Културе
