РЕШЕТЊИКОВ: Американци и њихови савезници објавили су Русији прави рат

Предстоје нам тешке године конфронтације и притисака. Али, зашто нам је објављен рат? Наш патријарх Кирил то је веома прецизно и обухватно објаснио. Он је изговорио: ми нисмо обична земља, ми смо држава-цивилизација

Морамо већ сада бити спремни на све варијанте: на неочекивана убиства, неке покушаје преврата, на сталне клеветничке кампање, подметање свакаквих сензација, па и на најгрубље мешање на наше унутрашње ствари

Децембра 2012. имао сам наступ у француској војној академији. Тада ми је пришао бивши министар одбране Француске, Шевенман, и рекао: слушао сам ваше излагање и сада сам сагласан са Хенријем Кисинџером који ми је рекао: морамо престати да од Руса правимо Европљане, они имају сасвим други менталитет

Шевенман је додао да је тада питао Кисинџера: А шта чинити да се заустави процес новог враћања Русије на међународну сцену у својству велике земље. На то је Кисинџер узвратио: Русију треба поделити на 15 држава

Осим нас, Руса, нема других одговорних за судбину Русије. Сви остали народи у нашој земљи чине мањину. Они гледају на нас, Русе, како ћемо се држати, колико смо ми, Руси, способни да формулишемо ствари, колико смо ми, Руси, у стању да понудимо своју цивилизацијску иницијативу

СВЕТСКИ руски народни сабор организовао је у Калињинграду расправу на тему „Границе државности Русије: глобални изазови и регионални одговори“.

На ову тему је говорио и директор Руског института за стратешка истраживања Леонид Решетњиков и рекао:

„Наш институт, чији је оснивач Председник Руске Федерације, бави се анализом спољне политике и спољнополитичке ситуације у свету. Желим одмах да кажем да све наше анализе показују да је сада Русији објављен прави рат. Објавиле су га САД са својим најближим савезницима. То је оно од чега морамо полазити.

Предстоје нам тешке године конфронтације и притисака.

Али, зашто нам је објављен рат?

Наш патријарх Кирил то је веома прецизно и обухватно објаснио. Он је изговорио: ми нисмо обична земља, ми смо држава-цивилизација. Да, ми морамо то добро разумевати.

Чим смо 2000-их кренули путем сопственог препорода, почели смо да се уздижемо управо као могућа алтернатива – како правилно говори Сергеј Глазјев – не постхришћанском, већ сасвим после хришћанском свету који се распада. Управо против те и такве алтернативе се подигао моћни талас притисака који прераста у оружане конфликте, па и војне интервенције.

Морамо већ сада бити спремни на све варијанте: на неочекивана убиства, неке покушаје преврата, на сталне клеветничке кампање, подметање некаквих сензација, па и на најгрубље мешање на наше унутрашње ствари.

Ово што чини Светски Руски Народни Сабор – не чини нико други данас у Русији. Јер, ми покрећемо најважније питање – руско питање.

Осим нас, Руса, нема других одговорних за судбину Русије. Сви остали народи у нашој земљи чине мањину. Они гледају на нас, Русе, како ћемо се држати, колико смо ми, Руси, способни да формулишемо ствари, колико смо ми, Руси, у стању да понудимо своју цивилизацијску иницијативу.

Ми знамо да „Руси“ није појам који одређује само крв. По крви су људе одређивали они који су живели овде пре 70 година. А ми појам „Рус“ одређујемо према духу, по нашем духу, који је васпитала Руска Православна Црква. Одређујемо по нашем поимању света. Зато ми и јесмо цивилизација-држава.

Ми нисмо национална држава, ми смо Руси по духу и то је веома важно, можда и главно питање.

Његова Светост патријарх рекао је данас да је Калињинградска област – руска земља, руска покрајина. Не треба да се устежемо, не треба да заборављамо да су Руси одувек били носећи стуб и одговорни за судбину наше државе.

Пример Украјине нам сада на добар начин показује шта се заправо догодило.

Јер, где је нестало 25 милиона Руса? Ја сам сам Рус из Харкова. Како су се и зашто ти Руси растворили? Због чега је дошло до губитка руског идентитета?

Нас су у совјетска времана у Харкову васпитавали као „посебне“. Нама су стално нуђени украјински језик и књижевност и ми смо их учили. Стално смо учили историју Украјине. Нама је сугерисано: Тамо је Москва, постоје кацапи (погрдан украјински израз за Русе), а ми смо – нешто друго.

Ја сам посматрао како моји другови ученици – Јермени, Јевреји и Руси – прихватају ту „посебност“. А већ 1991. је почело непријатељство, почела је непријатељска пропаганда. Била је у овоме: ми смо у Украјини нешто друго, ми нисмо повезани с вама.

Само је Руска православна црква стално подвлачила везу са Русијом, а у совјетској пропаганди је вођена друга пропаганда у Украјини. На то се надоградило непријатељство.

Зато ми и не треба да се заносимо никаквим посебностима, никаквим специфичностима.

Свака специфичност води томе да се млади постепено удаљавају од општедржавне, општеруске идеје, управо онако како се то догађало у Украјини.

Омладина, васпитавана током 20 протеклих година на бази такве непријатељске пропаганде, умногоме се, мада не потпуно, удаљила од нас. Та омладина нема више заједничку идеју, није везана за јединствену општеруску историју.

Овде у Калињинградској области постоји немачко наслеђе, али наше наслеђе је овде – руско. Одавде је, уосталом, потекла Династија Романових. Одавде се доселио Андреј Кобила којег су тако назвали, а иза леђа га звали Прусом.

Овде је родна земља Романових, а са Романовима нас повезује 300 година. Три императора Русије су долазили овде.

Величанствен је подвиг Совјетског Савеза у Великом Отаџбинском рату, величанствен је тај подвиг нашег народа, али ми своју историју не смемо градити само на једном Подвигу, на једном рату. Наша историја је огромна, руски народ има хиљадугодишњу историју.

Ми смо били почели да то заборављамо и да се бавимо једним примером, а то је недовољно. Овде, у Калињинграду, можемо говорити о многим и многим примерима чак далеке историје.

Желим да посебно подвучем да је наш велики задатак – брига о руском народу.

Можда треба поразмислити и Председнику предложити федерални програм подршке руском народу.

Руски народ је много искрварио у годинама ратова и револуција, у Великом Отаџбинском рату, током година освајања ледина и индустријализације Средње Азије и Закавказја.

Ми морамо покренути питање подршке руском народу, подршке његовој култури и традицијама. Досад се тиме занимала стално само Црква, а наш Патријарх непрекидно о томе говори. Међутим, потребна је и владина подршка, државна подршка руском народу.

Сви други народи чекају када ће Руси заузети место које им припада у држави, када ће престати да пију и губе време, да остављају децу и разводе се, када ће коначно постати – Руси.

Присетите се записа Достојевског из његовог дневника за 1880. годину: „Рус – ако није православни – то је офуцани људић“. Ово је тешка оцена. Чак је непријатна и за читање, али је тачна.

Шта смо натворили са својом родном земљом? Јер, све смо то ми починили. Зато своје ограде не фарбамо, зато не окопавамо своје баште.

Да закључим, Калињинград може постати место дијалога са Заадом који преживљава веома тешка времена.

Децембра 2012. имао сам наступ у француској војној академији. Тада ми је пришао бивши министар одбране Француске, Шевенман, и рекао: слушао сам ваше излагање и сада сам сагласан са Хенријем Кисинџером који ми је рекао: морамо престати да од Руса правимо Европљане, они имају сасвим други менталитет.

Додао је да је тада питао Кисинџера: А шта чинити да се заустави процес новог враћања Русије на међународну сцену у својству велике земље. На то је Кисинџер узвратио: Русију треба поделити на 15 држава.

Ово није написао неки публициста или новинар. Ово је речено у разговору двојице политичара и ми морамо од тога полазити. Ми смо дужни не само да будемо спремни за дијалог, него и за одбијање пре свега духовне агресије снага које су непријатељске према Русији. Тих снага је у свету више него довољно.

Грађанима Калињинградске области желим виши ниво духовности и идејне спремности, а тога не може бити без Руске православне цркве и без вере у Бога.

Факти