Реституција: Држава враћа 100.000 хектара

СРБИЈА ће ускоро добити нови закон о реституцији. Како сазнају “Новости”, ове недеље је формирана радна група за израду измена два прописа – Закона о реституцији и Закона о повраћају пољопривредног земљишта, донесеног још 1991. године. У израду новог, измењеног закона биће укључена три министарства – правде, финансија и пољопривреде.

Основа за израду је преднацрт који је урађен још прошле зиме, али се због избора никада није нашао пред посланицима. Нови закон требало би, пре свега, да реши питање враћања пољопривредног земљишта, које доста споро иде, посебно када су у питању комасиране парцеле.

Агенција за реституцију је примила око 10.000 захтева за враћање пољопривредног земљишта и њима је обухваћено 30.000-40.000 људи. Нови закон би требало да им олакша да остваре своје право. Поднети захтеви односе се на око 96.000 хектара земљишта, а будући да Србија има 540.000 хектара, враћање у натури не би требало да угрози њен пољопривредни фонд.

Претходни преднацрт предвиђао је да се земљиште враћа у натури, а уколико не постоји довољно ораница у једној катастарској општини, или ако оно не може да буде враћено због стратешких инвестиција баш у тој општини, може се враћати земља из суседне или суседних катастарских општина, истог квалитета.

По речима Милета Антића из мреже за реституцију, до сада је враћено око 17.000 хектара ораница по актуелном закону и 150.000-180.000 по закону из 1991. Највећи проблем је то што је готово немогуће прибавити сву потребну документацију у катастру, а без ње Агенција не може да утврди које парцеле може да врати. Овај проблем могло је да реши ангажовање вештака, али грађани за то до сада обично нису имали пара.

Према подацима Мреже за реституцију, осим видљивог државног земљишта, постоји и такозвано “сакривено”. Реч је о оним парцелама које припадају држави, али се не воде на њу, и њих има више од 350.000 хектара.

– Реституција је најефикаснији начин да се део тог скривеног земљишта идентификује и, практично, потреба за обештећењем у новцу, сразмерно враћеном земљишту, умањи – каже Антић.

ГРАЂЕВИНСКО ЗЕМЉИШТЕ

Када је реч о повраћају грађевинског земљишта, основна идеја је да се, осим неизграђеног, враћа и оно које се формално води као изграђено, али фактички то није. У питању су парцеле које су вишеструко веће од онога што закон предвиђа за земљиште под објектом, или земљиште које служи за редовну употребу објекта. Поједностављено, ако се плац од 70 ари води као изграђен, а на њему се налази само пољски заход или шупица, он би убудуће могао да се враћа као неизграђен.

В. ЦРЊАНСКИ СПАСОЈЕВИЋ, Новости