РЕСТИТУЦИЈА: Ко би да се докопа вила наследника?

ОД бројних измена Закона о враћању одузете имовине и обештећењу, које је приредила радна група, а које су биле у корист грађана, у коначним изменама достављеним посланицима остало је само одлагање исплате обештећења за оне којима је немогуће вратити некретнине у натури!

Тако се рок за емисију обвезница продужио до 15. децембра 2017. године, а почетак исплате до 15. децембра 2018. Повољније је што би исплата требало да траје 12 уместо 15 година. Продужење рока неопходно је, кажу у Агенцији за реституцију, јер је највећи број грађана захтеве за враћање дедовине поднео тек ове године – више од 45.000 захтева, од укупно 74.000, стигло је 2014.

Осим тога, многи процеси рехабилитације, која је услов за реституцију, још трају, на петину решења Агенције уложена је жалба, а одлучивање другостепеног органа траје и по девет месеци. И против решења другостепених органа неретко се подносе тужбе Управном суду…

Ни Пореска управа, надлежна за утврђивање основице обештећења, физички не може до 1. марта 2015. да заврши процену свих непокретности које јој је Агенција послала. Све ово одуговлачи поступке.

У Мрежи за реституцију ипак су разочарани много више јер су остали предлози радне групе, коју су чинили представници министарстава правде, пољопривреде, финансија, Републичког геодетског завода и стручњака – одбијени. Резултати вишемесечног рада “пали су” на прошлонедељном Одбору за привреду и финансије, безмало преко ноћи.

– Радна група је донела нацрт измена закона чији је циљ био да се олакша поступак реституције, посебно када је у питању земљиште, али је тај нацрт одбијен на Одбору. Одбијено је буквално све осим одлагања исплате. Изменама се највише противила Управа за пољопривредно земљиште. Не знамо зашто – каже за “Новости” Страхиња Секулић, директор Агенције за реституцију.

Да су измене прошле, комасирано земљиште било би, каже, враћено у року од две-три године. Овако, процес ће трајати деценијама, јер садашњи закон предвиђа да грађани доставе документа до којих и Агенција једва долази, а они никако.

У образложењу предложених измена децидно се наводи: “Највећи проблем у примени закона односи се на враћање пољопривредног земљишта које је у међувремену, од одузимања до данас, било предмет укрупњавања парцела – комасације. Агенција за реституцију, да би утврдила које земљиште је било предмет комасације, мора да прибави комплетне списе комасације. Иако их је још пре две године тражила по службеној дужности од свих надлежниих органа, прибавила их је само за неколико општина. С обзиром да је комасација спровођена

неколико деценија уназад, а у неким општинама још је у току, ове списе је готово немогуће пронаћи. У случајевима када недостају списи, поступак је потпуно блокиран. Чак и у оним општинама за које су прибављени списи неретко је тешко наћи парцеле које су одузете међу парцелама које су биле предмет комасације. Оне су често мењале бројеве и површине од тренутка одузимања до комасације, па се не могу наћи под бројевима под којима су одузете.”

Зато је предложено да држава сама бира које пољопривредно земљиште ће вратити уместо конкретне, спорне парцеле. Ово, међутим, није прошло.

Није прошао ни предлог да се старим власницима и њиховим наследницима враћају зграде у које су накнадно смештана дипломатско-конзуларна представништва. Предлагач је оставио могућност државине 10 година, током којих би истекли и најдужи уговори о закупу.

– Не видим који би други циљ могао бити осим да се грађанима отежа повраћај. Зато морам да поручим свима да неће бити спречено враћање пољопривредног земљишта, иако ће оно бити отежано – каже Секулић.

Миле Антић из Мреже за раеституцију далеко је оштрији. Он каже да све ово иде у корист искључиво тајкунима, а не држави:

– Предвиђене измене биле су минимум минимума. Ми смо премијеру писмено предложили да се олакша процес повраћаја још 12. маја, па је он то проследио Агенцији за реституцију. Тако је кренула иницијатива. Иако радна група није предложила потпуну супституцију земљишта, отворила је пут за њу, упркос притисцима тајкунског лобија од почетка.

Тајкунима, објашњава, не одговара враћање земљишта јер могу да га користе бесплатно или за багателне износе. Подаци које је Мрежа добила из Управе за трезор показују да је просечна цена закупа државног земљишта 95 евра по хектару, док му је тржишна 300-500! У једној општини чак они који плаћају закуп добијају субвенције од општине које су за хиљаду динара веће од цене закупа!

Правобранилаштво ово питање не покреће и не брани државне интересе, а држава губи милионе од пореза. Земљиште које је враћено у околини Бачког Петровца, како објашњава Антић, власници дају у закуп за по 700 евра по хектару, а држава га је пре тога давала за 8.000 динара. Сада она далеко више новца добија на име фискалних прихода. Зато држави иде у прилог да земљиште буде враћено у натури.

– Што се тиче враћања зграда у којима су дипломатско-конзуларна представништва, реч је о десетак таквих здања, не више. Зато је још несхватљивији отпор да она буду реституисана. Тако сад имамо ситуацију да стари власници и даље имају трећину зграде у којој је смештена румунска амбасада у Београду, и са тога убирају кирију, док су им две трећине одузете. Зашто им и то не би било враћено?! И зашто би разне паразитске институције, попут Комисије за јавне политике, у Влајковићевој, имале више права да бораве у вили од Мирјане Чанић Радојловић, која је у њој рођена и која је потражује?! Неки утицајни појединци желе опет да се докопају туђих вила – огорчен је Антић.

По њему, посебан проблем је то што није пописана јавна својина и што поједине институције одбијају да је попишу или воде евиденцију.

РОКОВИ ДОСПЕЋА

ЗА обештећење ће бити одвојен износ од две милијарде евра, уз припадајуће камате за све кориснике од два одсто, обрачунате од 15. децембра 2017. до рокова доспећа обвезница, осим за власнике старије од 65 година. За њих ће рок доспећа бити 10 година, а за власнике одузете имовине старије од 70 година обвезнице доспевају у року од пет година. Укупно обештећење по власнику одузете имовине може бити највише пола милиона евра.

ОБАВЕСТИЛИ ЕВРОПУ

У Резолуцији Европског парламента о Србији из априла 2013. подржава се реституција имовине у натури где год је то могуће. У извештају Специјалног известиоца за Србију из јануара прошле године предлаже се усвајање измена Закона о реституцији како би се уклониле све препреке за враћање имовине у натури. Управо због тога, Мрежа за реституцију обавестила је и ЕУ и Светску банку о најновијим дешавањима.

В. Црњански Спасојевић, Новости