МРЕЖА за реституцију у Србији упутила је у петак иницијативу Влади да се оконча поступак измена Закона о реституцији, тако што ће се озаконити супституција, односно заменска реституција, за све врсте земљишта – оранице, шуме и грађевинске парцеле. Тако би реституција, макар натурална, коначно могла да се приводи крају.
Према предвиђањима Агенције за реституцију, повраћај имовине у натури требало је да буде готов следеће, евентуално 2020. године, а исплата обвезница да почне у децембру ове године. Од тога, међутим, нема ништа. Од пољопривредних парцела за сада је враћена тек трећина, односно око 50.000 хектара, а бар још два пута толико чека на повраћај. Главни проблем је комасирано земљиште, за које бивши власници, да би им било дато назад, морају да доставе тачне доказе о парцели.
Ово је у пракси немогуће, јер су приликом комасације поништене раније парцелизације и сада им се не може ући у траг. Да ова земља не би чекала на исплату, за коју још није одређен ни коефицијент, Мрежа за рестититуцију инсистира на заменској реституцији. Земљишта за враћање има, а то је доказао и јавни списак који је прошле недеље објавила Управа за пољопривредно земљиште надлежног министарства.
– Без обзира на то што је Републичка дирекција за имовину пописала само око 35.000 хектара, Министарство пољопривреде је омогућило увид преко интернета у скоро 20 пута више државног пољопривредног земљишта. На њему има 600.000 хектара ораница, а грађани могу видети и да ли се оне обрађују, има ли нелегалне градње, које су културе засејане и сл. Реално је ускоро очекивати и објаву више од 1.350.000 хектара државног шумског земљишта – каже Богдан Вељковић, председник Удружења грађана за повраћај одузете имовине “Београд” у оквиру Мреже.
Потраживана имовина, према речима Милета Антића из Мреже за реституцију, далеко је мања од овога. Држава има 1.000 пута више шума него што се тражи, око шест пута више ораница и око 30 пута више грађевинског земљишта.
– Буџетски фонд за реституцију, формиран 2002. године, у последњих десет година не бележи раст, а било какво увећавање јавног дуга Републике због реституције је неприхватљиво. Зато би требало законом омогућити супституцију – кажу у Мрежи.
ПЉУШТЕ НЕОСНОВАНЕ ЖАЛБЕ
НАЈВИШЕ жалби на решења Агенције за реституцију стиже управо на одлуке о враћању пољопривредног земљишта, признао је директор Агенције Страхиња Секулић. Само прошле године Министарство финансија, као другостепени орган, одбацило је 600 жалби. Циљ жалби је, према Секулићу, одуговлачење повраћаја, да би земљиште могли да користе закупци по повлашћеним ценама.
Новости.рс
