Стари власници за 14 месеци добили назад око 60.000 квадрата у локалима, становима и зградама. Захтеви за повраћај могу се подносити све до 1. марта наредне године. Враћају и шуме
ДРЖАВА је за 14 месеци, од када је почело подношење захтева за реституцију, вратила старим власницима и њиховим наследницима укупно 646 пословних простора, 159 станова и 86 зграда на територији целе Србије. Укупна површина ових објеката износи око 60.000 квадрата. Више од половине некретнина враћено је у Београду, укупно 364, а највише на територији општине Стари град – 142 пословна простора, 95 станова и четири зграде.
Уз зграде, локале и станове, враћено је и 76.070 квадрата градског грађевинског земљишта, више од 593 хектара шумског и 708,7 хектара пољопривредног земљишта.
– Враћени су и хотели „Сплендид“ и „Београд“ у Београду, али је у току жалбени поступак – каже за „Новости“ Миле Антић, координатор Мреже за реституцију. – Од значајних здања, враћен је и Амир-агин хан у Новом Пазару и један хотел у Врњачкој Бањи. Очекујемо да ће се ускоро у поседу наследника наћи и хотел „Путник“ у Новом Саду.
Како истиче Антић, резолуцијом Европског парламента о Србији, која је недавно усвојена, експлицитно се тражи од наше државе да измени Закон о реституцији тако што ће се укинути процедуралне и правне препреке за враћање имовине у натури. Додатно, похваљују се досадашњи резултати Агенције за реституцију и тражи од Владе Србије да јој омогући несметани рад обезбеђивањем административних и финансијских услова.
КОМАСАЦИЈА ВЕЛИКИХ проблема, тврди Антић, има и у враћању пољопривредног земљишта, које је било предмет комасације и то пре свега због недостатка документације, за коју судови и катастар или не знају или је крију. Засада се грађевинскко земљиште враћа уз објекте, као неизграђено и оно које није приведено намени. Међутим, не враћа се земљиште за које је планским документима предвиђена изградња објеката јавне намене, иако је питање да ли ће се та здања икада сазидати, а и планови су променљива категорија.
– Забрињава повећани број бесмислених и неоснованих жалби, које изјављују досадашњи корисници државне својине или правобраниоци – наводи Антић.
– Пример хотела „Београд“ је најбоља, али не и једина илустрација злоупотреба Уставом загарантованог права на жалбу. Хотел је пуних 65 година бесплатно користило предузеће „Железнице Србије“. Враћен је наследницима бившег власника, који су самоиницијативно преузели обавезу да о свом трошку реновирају здање и збрину све запослене, али због жалбе „Железница“, ова директна страна инвестиција већ више од четири месеца не може да се реализује. Пример враћеног неизграђеног грађевинског земљишта у Новом Саду, на које је Републичко јавно правобранилаштво изјавило жалбу, одсликава чињеницу да се појединци из правобранилаштва често употребљавају као средство заштите нечијих личних интереса, уместо интереса Србије.
До сада, према сазнањима Мреже за реституцију, није донето ниједно решење о обештећењу у случају да имовина не може да се врати у натури. Чланови Мреже изричито захтевају само да им се врати имовина у натури, а обештећење у обвезницама и новцу неће прихватити, већ траже измену закона и увођење супституције, тачније да уместо одузете добију другу државну имовину приближне вредности.
– С обзиром на озбиљне недостатке закона, ми смо до сада задовољни како тече процес повраћаја имовине – каже Антић. – Међутим, уколико супституција изостане, реституција неће бити спроведена. Највише замерки имамо на члан 18 Закона о враћању имовине, где су наведени изузеци који не могу да се врате власницима у натуру. Поред основаних изузетака, постоје и спорни, као што су непокретности у власништву државе, које се издају страним амбасадама.
Стари власници и њихови наследници имају рок до 1. марта 2014. године да подносу захтев за повраћај имовине.
Новости
