АГЕНЦИЈИ за реституцију, од 1. марта до данас, поднето је више од 10.000 захтева за повраћај имовине одузете после Другог светског рата. Након готово 1.400 расправа донето је више од 1.200 одлука и враћено 400 некретнина и то пословних простора, зграда и станова, укупне површине око 30.000 квадрата. Такође, враћено је и више од хиљаду хектара пољопривредног земљишта, око 37.000 квадрата неизграђеног грађевинског и око 160 хектара шумског земљишта. До сада није донето ниједно решење о обештећењу у обвезницама у случају када имовина не може да се врати у натури.

Према речима Милета Антића, координатора Мреже за реституцију, ови подаци најбоље говоре да се приоритетно решавају захтеви где имовина може одмах да се врати. Највише некретнина стари власници и њихови наследници добили су у Београду, тако је на Врачару враћено 68 непокретности, Старом граду 58, Звездари 20, Савском венцу и Обреновцу по девет, на Вождовцу седам… После Београда следе Нови Сад са 32 непокретности, Ниш 26, Крагујевац 11, Суботица шест…

ПОТРАЖИВАЊА Потомцима Љубе Сарачевића, који је био један од најбогатих Срба, враћено је недавно 40 хектара шуме код Горњег Милановца, ресторан “Полет” и књижара на углу Краља Милана и Његошеве улице у Београду и један стан у тој згради. Од вреднијих некретнина потражују још и кућу у Темишварској на Дедињу, са плацем од једног хектара. Антонијевићи потражују ресторан “Руски цар”, Радојловићи робну кућу у Кнез Михаиловој 5, док неизграђено земљиште на Славији потражују Митићи, Милошевићи, Шустери, Брајковићи… Вељковићима је враћен павиљон у Бирчаниновој, али на листи некретнина, које траже су Стари млин, пивара “Вајферт” на Мостару, плац у Рајићевој улици, зграда Турске амбасаде…

– Задужбина Николе Спасића, према подацима којима располажемо, потражује велику имовину у Кнез Михаиловој улици 19, 33, 37 и 47 у Београду – каже Антић. – У питању су зграде, а држава планира да врати сав пословни простор и станове, који нису откупљени. Агенција за реституцију је, према нашим сазнањима, већ донела решење о враћању дела те имовине и то ће до сада бити највредније враћене некретнине.

Антић каже да се на Дедињу потражује више од 50 вила, али да до сада није враћена ниједна. Чак ни оне, које немају станаре.

– Иако је то државна имовина, која може да се врати, јер није отуђена, то се засада не дешава уз образложење да су та здања на Дедињу намења страним дипломатско- -конзуларним представништвима и тиме по закону изузета из натуралне реституције – наводи Антић. – Ипак, према нашим сазнањима припрема се измена Закона о враћању одузете имовине, којом ће се укинути ово ограничење. Идеја је да се те виле врате власницима, а да закупци остану извесно време уколико се са новим власницима не договоре другачије. Такав модел већ се успешно примењује у случају враћеног пословног простора.

Подношење захтева за повраћај имовине траје до 1. марта 2014. године.