Београд — Колико тачно имовине од државе потражују власници којима је она после Другог светског рата одузета, знаће се 3. марта.
Тада истиче двогодишњи рок који је држава дала старим власницима, да уз обимну документацију,поднесу захтев за повраћај.
У Агенцији за реституцију очекују највише 35.000 захтева, скоро четири пута мање него што се претпостављало да их има, када је закон усвојен.
Међу првих 1000 враћених објеката је и земунски “Бел ви”. 1939. овде је био рибљи ресторан – данас је кафе-паб, али им је остало исто. У априлу 2012. Калебићи су поднели захтев да им се врати одузето, у јануару 2013. ушли су у своје.
“Били смо срећни наравно, али нисмо хтели свим срцем да уђемо у то да се опет не би разочарали , да се нешто искомпликује, постојало је доста ствари, могла је да се буни општина, могао је да се буни град због земљишта, могла је да се буни држава, министартсво финансија тако да доста ствари је могло да се искомпликује, али срећом није”, каже Александар Калебић власник паба Бел ви.
У Београдској 3 на Славији, тик изнад Митићеве рупе , налазила се зграда са осам станова и казанџијском радњом Светозара Милошевића. Изграђено 1929, прво је одузето, па сравњено са земљом. Светозаров унук је средином прошле године поднео захтев и још није ништа добио.
“Ја бих највише волео овде да се врати јер ово је некада било предвиђено да буде пословно-стамбени комплекс . Милсим да постоји начин да се надокнади”, каже наследник Светозар Милошевић.
По броју већ поднетих захтева предњаче Београд и Војводина. Стари власници траже да им се врати 14 милиона квадратних метара – процењују у Агенцији за реституцију.
“Наравно ти подаци очекујем да ће бити основ за доношење новог закона. Оно што ми сад видимо да пољопривредно земљиште које се потражује да оно неће бити проблем за враћање, ту је могућа и супституција, шумско земљиште исто може да се врати у потпуности, што се тиче пословног и стамбеног простора то је немогуће али то ће онда ићи на компензацију новчану коју је закон предвидео”, каже Страхиња Секулић директор агенције за реституцију.
Број враћеног је задовољвајућ у односу на закон који је јако лош, сматра Миле Антић из Мреже за реституцију. Тражи измене, а за почетак да се укине плаћања или давања обвезница тамо где не може да се врати у натури.
“Више нема манипулација, нема консултаната, нема морам да кажем разних хохштаплера који су на све могуће начине преувеличавали цифре колико вреди одузета имовина, калкулације, а избегавали оно што је суштина а то је да у србији постоји јако пуно непописане јавне својине и да сви заједно грађани, црвке и верске заједнице, задужбине, потражујемо само један мањи део те непописане имовине”, каже Миле Антић из Мреже за реституцију.
Два месеца пре истека рока поднето је 28.000 захтева, за 8.000 предмета већ су донете првостепене одлуке.
Б92
