Комунистички нихилиста се одликује тиме што, кад пропадне његова комунистичка вера, он се опредељује за следећу веру ако је „профитабилна”
Комунизам је у нечему сличан свом „опозиту” капитализму, подједнако је разоран и у односу на националне, али и грађанске (демократске) вредности.
То се нарочито види у тзв. глобализму, који поништава националне, али, што је мање видљиво, и демократске вредности.
Ова појава, девастирања националног и демократског, у бившим комунистичким земљама видљива је преко преузимања политичког вођства од стране бивших комуниста, односно нихилиста.
Милошевић, некадашњи тврди комуниста, на пример, олако је узимао српски национализам као средство за учвршћивање своје моћи и власти, а не као нешто што би за њега имало стварну вредност.
https://www.facebook.com/suki077/videos/213741563127279/
Исто тако многи од демократских вођа су претходно били „тврди комунисти”, као Мићуновић, који је 68. године прошлог века био вођа студентског бунта – који су чинили „црвенији од црвених”, већи комунисти од тадашњих званичних комуниста – а, ако је веровати причама, тај исти Мићуновић је у младости „јахао попа”, у складу са својим комунистичким опредељењем. На крају је постао „доајен демократије” у Србији.
Некад превелики Србин, сада превелики Црногорац, Мило Ђукановић, у ствари je комунистички нихилист, веран само једном циљу, стицању моћи и новца. Таквих нихилиста је пуна и Србија. Има их и на власти и у опозицији. А има их и у многим бившим југословенским републикама.
Комунистички нихилиста се одликује тиме што, кад пропадне његова комунистичка вера, он се опредељује за следећу веру, ако му је од користи, ако је „профитабилна”, а то опредељење или конвертизам (преобраћење) чини са изузетном лакоћом.
Тако је и Вучић од тврдокорног радикала, чији вођа је био Шешељ, такође преобраћени комуниста, а заправо нихилиста, и антиевропејца постао „миротворац” и евроуниониста.
Напустивши радикалну веру све следеће вере су му битне само ако су профитабилне и држаће их се док су профитабилне.
Укратко, Србијом, али и осталим бившим југо-републикама, владају комунистички нихилисти, који су час на власти, час у опозицији.
Иначе, уобичајени стил владања комунистичких нихилиста, новопечених националних или демократских /грађанских/ вођа је демагогија, а својом владавином заправо служе онима који већ владају, поседницима светског крупног, пре свега финансијског, капитала.
Асоцијација за обнову и развој „Реструктура”
Опрема: Стање ствари
(Реструктура.орг, 26. 1. 2020)
Све се слажем, једино нетачно да је опозит комунизму капитализам. То може да буде једино фашизам.