Режим се плаши гласа дијаспоре

Председник Србије Томислав Николић, према ранијој најави и на предлог премијера Вучића, распустио је јуче Скупштину Србије и расписао ванредне парламентарне изборе за 24. април ове године. Учешће српске дијаспоре на гласању, како показује статистика, константно опада, па и на трећем по реду изласку на биралишта у протекле четири године, према стручним проценама, треба очекивати изузетно мали одзив.

Расејање које је достигло трећину од укупног броја грађана Србије, гледано бројчано значајно би могло да утиче на структуру будуће власти у Србији, али су немар државе и организација избора у расејању довели до потпуне апатије и незаинтересованости дијаспоре за збивања у матици. Сва решења која би олакшала гласање дијаспоре завршавају на обећањима, а политички лидери током предизборне кампање готово и да се не обраћају бројној популацији сународника ван граница земље.

Дијаспори, не само да је пут до биралишта понегде дуг хиљаде километара и попут авантуристичког подвига освајања Хималаја, већ им се на путу до остваривања овог права испоставила огромна дискриминаторска препрека, односно услов да бар 100 бирача са правом гласа изађе на неко биралиште да би уопште било отворено. Део стручне и политичке јавности је листом за промену услова гласања дијаспоре, који би, како истиче бивши председник, сада члан скупштинског Одбора за дијаспору и Србе у региону, Александар Чотрића морали да буду олакшани.

– Неопходно је укинути цензус пријаве 100 гласача на једном биралишту у иностранству и поједноставити регистрацију бирача ван Србије тако што неће морати да дођу у ДКП да се лично пријаве. Треба радити и на ширењу места за гласање, односно да не буду само у ДКП-има, већ уз одговарајућу контролу у дијаспорским клубовима и удружењима – каже Чотрић.

Он наводи да је скупштински одбор у више наврата дискутовао о томе, али је све остало на празним иницијативама.

– После ових избора је прилика да се озбиљно ради на измени Закона о изборима – истиче Чотрић који се залаже и за увођење гласања путем писма.

Све мањи одзив

На претходним изборима у марту 2014. пријавило се свега 6.808 грађана настањених у иностранству, што је и најмање од када је дијаспори дато право гласа. Гласало се у свега 20 држава и на 35 бирачких места, а први пут нису отворена биралишта у Канади и Аустралији, јер се није пријавило 100 гласача.

Да је Србија једна од ретких држава која нема ни гласање путем писма, указује Бојан Клачар из Центра за слободне изборе и демократију и као добро решење види и електронско гласање. Оба начина, међутим, према његовим речима, нису ни у назнакама.

– Ти начини бирања нису део регулативе, а нова законска решења нису ни у припреми, па смо далеко од он-лајн начина провере изборне воље. Закон о бирачком списку је донет, па имамо предуслов, али да би електронски глас заживео, потребно је још низ озбиљних корака – каже Клачар за “Вести”.

По старом и нови председник

– Све по питању измене законске регулативе је на дугом штапу, па нисам оптимиста да ће се у гласању било шта мењати не само на предстојећим, већ и на изборима за председника Србије идуће године – каже Бојан Клачар.

Очито је, каже доскорашњи председник скупштинског Одбора за дијаспору и Србе у региону Јанко Веселиновић да власт дијаспору не сматра делом националног бића и да се боји да би наши људи својим гласом могли да им угрозе државне позиције.

– Зато је расејање гурнуто у страну, а све више наших грађана одлази у иностранство – истакао је Веселиновић за наш лист.

Како се уписати у бирачки списак?

Помоћница министра државне управе и локалну самоуправе Ивана Антић објашњава за “Вести” да бирачи са боравиштем у иностранству могу путем ДКП-а, најкасније пет дана пре дана закључења јединственог бирачког списка (ЈБС), а 20 пре дана избора, поднети захтев за упис у бирачки списак са адресом на којој ће гласати. Он мора да садржи име, презиме и име једног родитеља, јединствени матични број бирача, адресу пребивалишта бирача у земљи, као и податке о општини, односно граду и адреси боравишта у иностранству.

– ДКП којем је поднет захтев за упис у ЈБС да ће гласати у иностранству доставља га општинској, односно градској управи по месту пребивалишта бирача у земљи. По доношењу решења бирач се уписује у извод из ЈБС према месту боравишта у иностранству – појашњава Ивана Антић.

Она дијаспори посебно скреће пажњу да се податак о томе да ће неко гласати ван матице може уписати у ЈБС само за лице које је већ уписано у тај списак. У случају да лице са правом гласа није уписано за одлучивање по захтеву за упис податка да ће гласати у иностранству, наводи, да је неопходно прво спровести поступак уписа у ЈБС.

Место им је и у парламенту

Александар Чотрић сматра да грађани који живе ван Србије треба да добију пет места у парламенту.
– Треба одредити и регионе из којих би дошли представници дијаспоре, а мислим да би по један требало да представља расејање из западне Европе, па САД и Канаде, затим Аустралије, један Србе у региону, а како је све више наших људи на истоку, и посланик за Русију, Чешку и Пољску – мишљења је Чотрић.

– Захтев за упис се истовремено са захтевом за упис податка да ће гласати у иностранству, подноси ДКП-у које оба доставља надлежној општинској, односно градској управи према последњем пребивалишту подносиоца захтева пре одласка у иностранство, односно последњем пребивалишту једног од његових родитеља – навела је саговорница “Вести”.

Увид у ЈБС може се извршити и електронским путем на интернет страници Министарства државне управе и локалне самоуправе, њњњ.мдулс.гов.рс, уношењем податка о јединственом матичном броју грађана.

Д. Декић – Вести