ПРЕДЛОГ ИЗМЕНЕ ЗАКОНА О ОМБУДСМАНУ Министарство правде жели да сузи права заштитника
Контролори: Заштитник права грађана Саша Јанковић и Родољуб Шабић повереник за информације од јавног значаја
Такав захтев, изнет у форми мишљења на Нацрт закона о изменама и допунама Закона о заштитнику грађана, потписао је у име поменутог ресора државни секретар Слободан Хомен пре недељу дана, тачније 19. јануара. Према Хомену, односно Министарству правде, текст нацрта закона требало би допунити одредбом која би гласила: ”Заштитник грађана није овлашћен да контролише рад Народне скупштине, председника Републике, Владе, Уставног суда, судова, јавних тужилаштава, Високог савета судства и Државног већа тужилаштва”.
Позивање на Устав
Ваља напоменути да се у још важећем члану српског Устава децидирано наводи да омбудсман не може да контролише само парламент, председника Републике, Владу, Уставни суд, судове и тужилаштва.
Образлажући став да би омбудсману требало ускратити право и обавезу да убудуће контролише и рад ВСС-а и ДВТ-а, челници Министарства правде су написали: ”На тај начин би се отклониле недоумице у пракси о томе да ли заштитник грађана може да контролише рад ВСС и ДВт. По нашем мишљењу, заштитник грађана није овлашћен да контролише ова два органа, имајући у виду важећу одредбу… према којој он, између осталог, није овлашћен да контролише рад судова и јавних тужилаштава, и уставни положај ВСС, односно ДВТ”.
Контра ставу Европе
Пада у очи да је мишљење о сужавању надлежности омбудсмана Министарство правде изнело неколико дана пошто је омбудсман Саша Јанковић, на притужбу Друштва судија Србије, упозорио да ВСС не може више да функционише у крњем саставу и затражио да све одлуке донете у непотпуном саставу буду поништене.
После Јанковића огласио се и Венсан Дежер, шеф мисије ЕУ у Србији, јасно стављајући до знања да је забринут због стања у ВСС-у, а сличан став изнео је и портпарол европског комесара Штефана Филеа. Готово у исто време Европски парламент је у нацрту резолуције о Србији такође написао да је забринут “због преосталих недостатака у процесу разматрања жалби неизабраних судија и тужилаца, укључујући и кршење процедуре и стандарда”, а Европска комисија је послала у Београд свог представника да провери шта се дешава са ВСС-ом. У нацрту резолуције о Србији посебно стоји да Европски парламент поздравља рад заштитника грађана и да тражи од власти у Србији да му обезбеде већу политичку и другу подршку.
Спорна и дужина мандата
Министарство се такође противи да се у измене и допуне Закона унесе одредба по којој би мандат заштитника убудуће трајао седам година, с могућношћу да исту функцију обавља у још једном периоду. ”Мишљења смо да обављање било какве јавне функције, па и функције заштитника грађана, односно његових заменика, у трајању од 14 година није примерено”, пише у мишљењу Министарства.
Овакав став Министарства изненађује с обзиром на чињеницу да се судије и тужиоцу бирају доживотно на своје функције, судије Уставног суда на девет година са могућношћу реизбора, а мандат повереника за информације траје седам година и може бити поновљен. Исто министарство противи се и одредби по којој је Влада дужна да благовремено доставља омбудману на мишљење предлоге закона јер сматра да је посао Владе да уреди коме ће достављати предлоге закона.
Угрожен статус
Поред Министарства правде, негативно мишљење о изменама и допунама Закона о заштитнику грађана изнели су још Министарство просвете и науке, Министарство рада и Републички секретаријат за законодавство. Секретаријат сматра да се одредбом по којој Влада не може без сагласности заштитника да одлучује о његовом буџету дискриминишу други органи. Уколико буде прихваћен став Секретаријата за законодавство, то би могло негативно да се одрази на статус који је српски омбудсман добио по париским принципима. Прецизније, наш заштитник грађана има највиши статус, такозвани статус А који значи да ова институција има законске основе да делује потпуно независно.
