Уместо да их бира на конкурсу, чак 20 директора највећих државних предузећа Влада Србије именовала је као вршиоце дужности. Иако закон налаже да у в.д. стању могу остати најдуже годину дана, већина је у том статусу годинама.
То је случај и са рекордером Зораном Дробњаком, који већ осам година као вршилац дужности води ЈП Путеви Србије. На конкурсу би морали да се бирају и директори канцеларија, агенција, помоћници министара и секретари, али се и они на сваких неколико месеци бирају на седницама Владе.
Према подацима са сајта Министарства привреде, укупно 33 државне компаније подлежу Закону о јавним предузећима, према коме се директори бирају на конкурсима. Исти закон омогућава да они буду изабрани у в.д. статус, али на максималан рок од годину дана.
У пракси је, међутим, ситуација драстично другачија. Према истраживању Нова.рс, од 33 предузећа у власништву државе само 13 воде директори изабрани на конкурсу. Сви остали су у в.д. стању годинама.
Тако, на пример, Зоран Дробњак, коме се судило за злоупотребу службеног положаја, обавља директорску функцију у Путевима Србије као вршилац дужности од фебруара 2012. године у континуитету, иако је и пре доласка актуелне власти водио то јавно предузеће. Пре три године конкурс за директора био је расписан, Дробњак је рекао да ће се пријавити, али резултати јавног позива до данас нису обелодањени.
И Зоран Бабић, директор Коридора Србије, већ три године ту функцију обавља као вршилац дужности. Како су медији преносли, на ту позицију изабран је усред расписаног конкурса за директора Коридора, а ни у овом случају није познато зашто је конкурс поништен, а функционер СНС остао у директорској фотељи.
Бабићева лажна оставка
Зоран Бабић је на директорску позицију у Коридорима Србије дошао годину дана после избора, на којима није учествовао као посланички кандидат. Иако је као актер несреће на наплатној рампи Дољевац, у којој је страдала Станика Глигоријевић, изјавио да подноси неопозиву оставку због изгубљеног живота, Бабић и даље седи у директорској фотељи.
ЈП Поште Србије такође има в.д. директора и то Миру Петровић, функционерку ПУПС-а, која је претходно у том предузећу била специјална саветница. Након одласка Милана Кркобабића са директорске на министарску функцију у Влади, пре четири године, она је изабрана за директорку Поште.
Још један функционер ПУПС-а Стефан Кркобабић, син министра Милана Кркобабића, прошле године изабран је за в.д. директора ЈП Стара планина. Он се не налази дуго на тој позицији, али је доказ како неко без озбиљног искуства и квалификација захваљући партијским везама и непотизму може да прескочи степенице и дође до директорске фотеље. Додуше, као вршилац дужности.
У в.д. стању већ четири године је Милорад Грчић, директор ЕПС-а и функционер СНС, а претходно је у истом предузећу био директор Канцеларије за друштвено и одговорно пословање. Као в.д. директор водио је РБ Колубара.
Формално би и сви в.д. директори требало да испуне строге услове које морају да задовоље и кандидати на јавним конкурсима. Међутим, то често није тако.
Немања Ненадић, директор Транспарентности Србија, наводи за Нова.рс да је избор челних људи јавних предузећа, али и Владиних канцеларија, агенција, управа…, у в.д. статус жеља да се оствари пуна контрола и послушност тих кадрова.
“Постоји и изјава председнице Владе да је то тако зато што је јако тешко сменити и разрешити оног које именован након спроведеног конкурса. У Закону постоје разлози за разрешење, али то је нешто што садашња власт не практикује. У Србији није проблем само постављање партијских кадрова, јер ове видимо да људи који то нису могу лако да се замене неким другим, уколико свакодневно не слушају налоге оних који су их на та места поставити”, каже Ненадић.
Стотине в.д. постављења у државној управи, 14 изабраних на конкурсима
Ситуација није другачија ни у органима државне управе више од половине државних службеника на положајима налази у статусу вршиоца дужности, од којих је огромна већина у том статусу дуже од пола године.
То је у супротностима са Законом о државним службеницима, који предвиђа да се в.д. статус може продужити на још три месеца у случају неупеха интерног, односно јавног конкурса.
Према подацима Транспарентности Србије, само у другој половини 2019. помоћници министара, директори управа, канцеларија и других Владиних служби у в.д. статус постављени су чак 232 пута, међу којима су у 30-так случајева исти људи. У исто време 14 службеника на положајима именовано је након спроведеног конкурса.
Ненадић наводи да је Влада упркос упозорењима из ЕУ не само наставила са в.д. постављењима, већ је повећала и њихову учесталост.
“Ово није нова пракса. Закон о државним службеницима предвидео је да сва места у државној управи буду попуњена путем јавног конкурса, почев од 1. јануара 2011. године. Међутим, та законска обавеза није испуњена ни деценију касније”, каже он.
Ненадић је навео да се за овај проблем заинтересовала и Европска комисија, па су представници власти обећали да ће овакво стање мењати од 1. јула 2017, након чега су сви у статусу вршиоца дужности разрешени.
“Међутим, они не само да нису окончали конкурсе, него су наставили са старом праксом”, закључује Ненадић.
Вучић: Не дам в.д. директоре!
Међународни монетарни фонд је почетком ове године препоручио Влади Србије да прекине са праксом постављања в.д. директора у јавним предузећима, јер у супротном, како су навели, не не може да се очекује потпуна реформа тих предузећа, јер су, између осталог, подложна политичком притиску.
“Не дам, ја не дам. Е па зато што би ти распуштени директори поново да направе непривлачан приватни сектори и да све позапошљавају у у јавни сектор. И да то не може приватник да издржи”, навео је председник Србије Александар Вучић и додао да да “не воли в.д. стање, него дисциплину и одговорност”.
Нова.рс
