Режимски лажови више и не помињу гашење и укидање безбројних агенцијa у које су удомили страначке климоглавце

Независна регулаторна тела као што су Рател и РРА имају превелике надлежности, а премали надзор, а уз то и држави дају сувише мали део својих значајних прихода.

То све заједно доводи до бројних контроверзних ситуација и одлука, који штете учесницима на тржиштима која би ова тела требало да уређују.

Овакви закључи проистичу из јуче одржаног панела о независним регулаторним телима и буџетском дефициту Србије, који је организовао Данас конференс центар.

Као један од примера проблема са којима се суочавају они који морају да послују са овим агенцијама, поменут је случај СОС телевизијског канала, којем је Рател дао да користи фреквенцију на којој се већ емитује сигнал румунског канала. Тако гледаоци уместо СОС-а гледају румунску телевизију.

СОС канал је због овога тужио Рател и већ је добио првостепену пресуду којом је Рател дужан да СОС-у плати одштету од чак девет милиона евра. Ових дана се очекује и правоснажна судска пресуда, а ако до ње не дође, СОС би могао да стекне право да Србију тужи суду у Стразбуру. СОС чак није ни једини канал којем је Рател овако нешто урадио, јер је због сличне ствари ову агенцију тужила и зрењанинска телевизија КТВ.

Миленко Остојић, заменик председника УО Ратела од 2005. до 2011. године, подсетио је и на то да Рател месечно за изнајмљивање пословног простора плаћа чак 60.000 евра, иако је тржишна цена простора знатно нижа.

“Маја 2005. године нисмо имали простор, па смо решавајући тај проблем нашли простор по цени од 19 евра по квадрату. Непуних годину дана касније добили смо од власника простора предлог да зграду у којој смо били купимо. Проста калкулација каже да би нам се то исплатило за пет до седам година. Међутим, на Управном одбору је дошло до поделе и цела ствар је пала. Све је остало по старом, да би после пет година уговор истекао и онда био обновљен, али по цени закупа већој од 19 евра. Притом су 2008. пале закупнине и по проценама стручњака, цена тог простора би требало да буде од 14 до 15 евра по квадрату”, рекао је Остојић.

Он је критиковао и то што Рател остварује три врсте прихода: надокнаду за коришћење нумерације, надокнаду за коришћење фреквенција и надокнаду за обављање делатности електронских комуникација и новац задржава уместо да као у Црној Гори и Хрватској комплетан износ прве две накнаде иде у буџет Републике.

Зоран Живковић, регионални директор Нортела, такође је критиковао Рател, како због тога што је Србија „једина земља у Европи која нема ЛТЕ (4Г) мобилну телефонију“ тако и због неетичког понашања Ратела у односу са увозницима техничке робе.

Он додаје да је лично имао проблем да објасни Нортелу зашто мора да води људе из Ратела прво у Израел, а онда и у Канаду, те да је због таквих и сличних проблема Нортел на крају одустао од велике инвестиције коју је планирао у Србији.

“Брука и срамота је да Рател тражи да их Вендор води на екскурзије, да им плаћа хотеле са пет звездица и да им чак плати дневнице. Али, знам многе који просто сагну главу, воде их и плате им дневнице да би добили сертификате. То је обесност државног службеника који има моћ”, додао је Живковић.

Модератор панела Жељко Пантић је нагласио да је Данас конференс центар позвао представнике Ратела да учествују на скупу, али да је „нажалост директор Ратела Милан Јанковић тренутно на десетодневном студијском путовању у Јужној Кореји“.

Пантић је додао да се испоставило да без Јанковића нико из Ратела не сме да буде присутан чак ни у публици, тако да је изостало виђење ове агенције.

Консултант за страна улагања Махмут Бушатлија оценио је да ниједна јавна управа нема мандате да смањи вредност имовине којом управља. Он је подсетио да је управо јуче објављено како ће изгледати ребаланс буџета, али да је и то претходно „релативизовано“ одлагањем за један дан.

“Не видим излаз за буџет у томе што ћете смањити приходе пензионерима, који су својим радом нама обезбедили добро образовање и током великог броја година одлично здравство. То показује високо политизирано управљање земљом, где све агенције служе нечему што није јавни интерес. Прошла влада је промовисала рационализацију у агенцијама и обећала да ће 130-140 агенција свести на просечну европску норму од шест- седам агенција. Да ли ико данас зна колико има агенција у Србији”, запитао је Бушатлија.

Данас