Kада је Анто Нобило иступио у јавност ријечима да је борба Давора Драгичевића прешла из правне и праведничке у политичку сферу, већини оних који се имало разумију у повијест НГО пројеката у БИХ и “региону” већ је одавно било јасно да је то тако.
На страну луђачка, задивљујућа упорност Давидовог оца, готово савршеног за улогу која му је дана, на страну и искрена упорност свих оних које је увјерио да стајањем с њим у реду граде нови систем, па се борба за правдом претворила у широки фронт, широких захтјева, но јучерашњи Додиков иступ у којем позива да се скупа крене на Тужитељство, ако није отворио очи тисућама фанова Давора Драгичевића неће нити један.
Власт у сваком друштву се састоји се наиме од извршне, законодавне и судске власти.
Законодавну чине парламент, извршну влада и предсједник, судску – тужитељство и судови.
Неформални ступ власти она је медијска. Њу надзире НГО. И Најдража амбасада. Она је главни ступ власти који усмјерава све друштвене токове у БИХ. Она надзире наше емоције, она нас увјерава која наша суза је пацифистичка а која фашистичка.
Тужитељство и судови могу приводити људе из Извршне и законодавне власти. Додик може бити приведен и утамничен од стране судске власти у РС-у. Она даје налоге. Она је дала налог и за уклањање просвједника од прије неки дан. Полиција без налога судске власти не смије уклањати просвједнике.
Тужитељство је дужно провести истрагу, подићи отужницу. То не чини нити парламент, нити влада РС-а нити начелник Бања Луке. Зашто онда стрелице Давора Драгичевића иду према извршној и законодавној власти а не дотичу се зграде Тужитељства?
Зашто случај умјесто напада на органе који не раде свој посао завршава на политичким пријетњама Додику?
И како то да све с максималном медијском дозом прати политичко Сарајево.
Исто оно Сарајево које и дан данас крије једно мистично убојство. Точније, више њих. Случајеви су то убојстава који нису занимљиви Режисерима. Јер власт у Сарајеву, још може послужити.
Но, замислимо супругу Јозе Леутара, како мјесецима стоји у Сарајеву, на киши, у пројекту Правда за Јозу, како има потпору свих медија и амбасада, и како пријети СДА-у, како Бакира назива убојицом,како блокира град, како је хит на свим сарајевским ТВ кућама, како уз њу стоје тисуће, и како се сваки покушај увођења реда у Сарајеву, на простору гђе стоје тисуће, сматра обрачуном режима.
Можемо ли уопће замислити такво Сарајево?
Не, Сарајево којег плаћамо као и Тужитељство у њему, оптужило је сувозача Јозе Леутара, да је сам себи подметнуо бомбу. Исто је то Тужитељство које у Бања луци Давор не напада.
Паралела тој сарајевској бизарности од оптужнице сувозачу који је себи сам ставио бомбу, у Бања Луци била би да режим Милорада Додика оптужи Давора да је убио Давида.
Та бизарност се нама у Федерацији већ догодила. Ми живимо далеко мрачнији ентитет. У Српској се то не може догодити.
Ако просјечног фана Давора Драгичевића у Федерацији БИХ и шире упиташ о чему се ту ради овако ће ти рећи:
Додик је сигурно убио Давида, Додик или нетко око њега, и сада Додик чини све да се не открије Давидов убојица, и заташкава то. Ако га питаш који би био Додиков мотив да убије Давида, само ће ти рећи кратко: Не треба њему мотив, он је зло, Додик је режим.
Сад смо се вратили до кључног четвртог ступа власти. Медија. Медији у ФБИХ су увјерили грађане да је Додик човјек који једе туђу ђецу, и он то, према њима, чини чисто из досаде.
Узмимо да је просјечан ФБХ грађанин у праву око Додикове малициозности и убилачког нагона. Иако није. Ал рецимо да јест.
Просјечан НГО махач НГО застава дакле појма нема да је Тужитељство у БИХ одавно под контролом Најдраже амбасаде, и међународних структура, и да не постоји тај Додик, који би спријечио Најдражу Амбасаду да га приведе, оптужи и осуди, да они имају икакве материјалне основе за то. Најдража Амбасада, оптужила би и осудила Додика и за далеко мање ствари, камо ли не за заташкавање истраге о убојству. Врло радо би му одузели политичка права и макли га са сцене да им да судског повода за то.
Што је онда циљ странцима с пројектом Давор Драгичевић?
НГО пројект Давор Драгичевић, међународни је пројект рушења Милорада Додика. Он служи за сотонизацију режима, и користит ће се још јако дуго. Зато убојица и не смије бити пронађен. Јер НГО наручитељима треба огорчени отац. И непронађени убојица. Не треба им Давор који је доживио правду. Треба им Давор који упорно тражи правду.
НГО наручитељ, и Тужитељство у РС-у причају истим језиком. Наручитељ оком, Тужитељство скоком. И у сталном су контакту. Kоординирају се. Зато Давор Драгичевић не напада Тужитељство у РС-у и не гађа њихову зграду јајима. Зграда Тужитељства не гори, иако је морала. Зашто? Зато што је Наручитељ тако рекао.
А ми? Што смо то ми? Хрпа наивних будала, из сва три народа, с којима се играју, можда и спремају за нови рат.
Живимо у друштву у којем стране силе наше политичаре уцјењују и пријете им, док је заправо легло корупције у самим њима.
Нетко је заборавио правни скандал десетљећа у БИХ, заборавили смо да је човјек из УС амбасаде, нудио заустављање оптужнице, оптуженоме за ратни злочин у замјену за особну корист?
Сви смо глупи? Сви смо само НГО маса?
Нисмо.
Неки од нас знају да је БИХ једина држава на свијету у којој судство и Тужитељство нису под контролом Парламента и извршне власти него је ОХР осмислио хибрид који сам себе именује и поставља, и једино одговара Њима.
Што ћемо на крају с убојицом Давида Драгичевића? Не постоји сретнији и заштићенији убојица од њега. Он је прилично увјерен, ма тко год он био, да је циљ Наручитеља, да се пројект Давор, што више одуљи, а Давидов убојица можда никада и не пронађе.
Поскок.инфо
фото: Еуропа.ба
Ево још једног коментара, каквог само адвокат може да исконструише.
Ништа нећу коментарисати, само ћу указати на оно што горе пише:
“НГО пројект Давор Драгичевић, међународни је пројект рушења Милорада Додика. Он служи за сотонизацију режима, и користит ће се још јако дуго. Зато убојица и не смије бити пронађен. Јер НГО наручитељима треба огорчени отац. И непронађени убојица. Не треба им Давор који је доживио правду. Треба им Давор који упорно тражи правду.”
“Неки од нас знају да је БИХ једина држава на свијету у којој судство и Тужитељство нису под контролом Парламента и извршне власти него је ОХР осмислио хибрид који сам себе именује и поставља, и једино одговара Њима.”
На самом почетку тврди се да је све ово намештено да оборе Додика, да би се касније рекло да он нема везе, а поготово нема надлештво над тужилаштвом и судством.
Ето вам доказа да нема будале која ће оптуживати некога за нешто са чим нема никакве везе.
Али та ситуација никога на власти не искључује од одговорности ако ИМА везе са убиством дечака.
“А ми? Што смо то ми?”
Немојте ту мене и нас да трпате.Питај се:”А шта сам ја(односно – ти)?”
Тако да твој следећи одговор буде само за тебе, а не и за све нас:
“Хрпа наивних будала, из сва три народа, с којима се играју, можда и спремају за нови рат.”
Ето, ја ћу вам рећи да рата нема и да га вероватно нико не спрема, већ је то ваша конструкција, да бисте осудили Драгичевиће и да се баш убица дечака не нађе.Ви и вама слични онемогућавате проналажење убице зато што сте покварени и ВИ гледате како да се окористите о нечију невољу.
Само помозите да се пронађе убица и мирна Босна и Бања Лука.
Шта хоће та будала од оца убијеног?? То је евидентно да су енглески монструми све то заливали а не би ме уопште чудило да су енглески морални
убили Давида—-Хиљаду пута су Енглези показали невиђену Србофобија и убијање Српске деце
Pre dve-tri godine u Banja Luci je u Vrbasu udavljen mladić Vladimir Vasilić. Nema čoveka iz Banja Luke koji nije čuo za taj zločin, a do danas niko za njega nije odgovarao. Što tada nije osnovana NVO Pravda za Vladimira? Posle ovog zločina jedan građanin je podneo krivičnu prijavu (ili privatnu tužbu) protiv lica koja su se bavila zelenašenjem i pretnje smrću njemu upućene. Na sudskom ročištu podnosilac krivične prijave (ili tužbe, ne sećam se tačno šta je bilo u pitanju) je sudinici rekao kako su mu tuženi zapretili da će ako do naznačenog dana ne vrati pozajmljeni novac “proći kao i Vasilić”. Na ovo je, kako su pisale i Večernje novosti, sudinica sa zaprepaštenjem izjavila:”Zbog ovoga bi neko iz tužilaštva i policije morao da se nađe iza rešetaka”. Zelenaši su osuđeni zbog pretnje smrću podnosiocu krivične prijave i bavljenja zelenašenjem, uz oduzimanje nezakonito stečene imovine, ali za ubistvo Vasilića nisu odgovarali. Jadnoj majci pok. Vasilića nije padalo na pamet da upire prstom u vlast za ovo ubistvo, jer niko normalan neće pomisliti da motiv za ubistvo ima Milorad Dodik ili ministar policije. Šta su sve pripadnici policije morali istrpeti svih ovih dana od onih sa stisnutim pesnicama nije potrebno nikom objašnjavati. S kojim se pravom neko može unositi u lice policajcu, preteći mu, iako zna da taj policajac nema nikakve veze sa ubistvom mladića. Zapita li se iko od tih dušebrižnika zašto je od prvog dana protesta Davor Dragičević ponavljao da izbora neće biti. Kakve veze ima ubistvo njegovog deteta sa izborima u Republicu Srpskoj? Ima veze zbog toga što inicijatori protesta nisu hteli da Milorad Dodik ostane na vlasti, jer njegovi politički protivnici su veoma dobro znali da izborima ne mogu osvojiti vlast. Mogu prodavati maglu onima koji ne poznaju političke prilike u Republici Srpskoj, ali ne i narodu koji je vlast birao. Otac pok. Davida Dragičevića je neprestano okrivljivao najviše državnike Republike Srpske, a na kraju se okomio i na advokate koji nisu pristajali da im on vodi istragu i unapred osuđuje. Kad je video da mu je od međunarodnog tima advokata ostao samo jedan onda se dao u bekstvo. Što je bežao ako se nije plašio sankcija za upućene pretnje i Miloradu Dodiku i ministru i direktoru policije?
Очигледно је да је човек у тоталном психичком растројству, а власт заједно са медијима, а и свим осталим полтронима нацртала му је мету на леђима.
И шта сад да ради, кад је већ унапред осуђен за све и свашта?
Да се преда?Онима који су га већ осудили, само још да изврше егзекуцију над њим?
Читава држава против једног човека.
Иначе у се добро снашли.Месецима жваћу жваку звана “Драгичевић”, а привреда и све остало само цвета.Запосленост расте, плате расту, цене горива расту,…Само злочести Драгичевић ремети постигнути рај на земљи?