АСФАЛТ у селу Попе крај Новог Пазара почиње код гробља на једном крају села, а завршава се код последњих старих кућа на другом. Мештани констатују да имају добар пут само за онај свет, а да су им овоземаљске стазе тешко проходне.
Само 12 километара дели центар Новог Пазара од центра села Попе који се налази крај гробља које окружује средњовековну српску цркву Светих апостола Петра и Павла. Око ње су сада откопани и остаци монументалне римске базилике.
На основу величине тих грађевина археолози претпостављају да се крај ових храмова у Попама у прошлости окупљао велики број мештана – верника. Модерно подголијско село, према резултатима последњег пописа, има 69 душа и полако га осваја шума. На гашење овог и сличних српских села пресудан утицај има пут. Наиме, чим се скрене с магистрале М-8 ка Сјеници, путничко возило мора да иде брзином средњовековног каравана или остаје без картера и точкова.
– Село има око 20 домова са шездестак верника, углавном старијих људи – рекао нам је свештеник Далибор Лазић, кога смо затекли у одори грађевинара, јер заједно са мајсторима ради на спасавању старог храма чији су зидови поцрнели од влаге. Из крова од великих камених плоча расту младице дрвећа.
– С Божјом помоћу, уз благослов владике и плана Завода за заштиту споменика, спасавамо овај храм са дугом и замршеном историјом – причао нам је отац Далибор, отирући зној са лица испрсканог малтером. – Горњи, најмлађи део цркве је обновљен у 17. веку, о чему сведочи натпис ктитора. Он је подигнут на темељима храма, за кога археолози сматрају да је старији од 13. века. А та стара црква је саграђена практично у броду римске базилике из трећег века.
СПОМЕНИЦИ ШУМСКО растиње и влага оштетили су и древну српску некрополу која у правилним низовима окружује храм светог Петра и Павла. Околина цркве никада није истражена, па чак ни цело гробље с необичним монументалним споменицима, иако је само неколико метара удаљено од храма. Неких од монументалних плоча које су поменуте у извештају из седамдестих више уопште нема, друге су поломљене или их је покрила трава, маховина и буђ.
– Споменици су често без икаквих орнамената, а мањи број има шематизовану људску фигуру на горњој површини. На једној плочи налазио се натпис извесне попадије попа Миховила који је датован у крај 13. века – наводи Драгица Премовић Алексић.
Свештеник наглашава да ископавања око храма откривају да су периоди градње измешани и да је тешко разлучити где престаје један и почиње други. До истог закључка дошли су и археолози седамдестих, приликом тадашње конзервације цркве.
– Данашња храм светог Петра и Павла лежи на темељима старије цркве која је имала приближно исте димензије. На великом делу теже се уочавају прелази између старијих и млађих зидова. По основи старија црква подсећа на храмове који су се градили пре Стевана Немање. Комплекс цркава лежи на поду веће тробродне базилике која је најстарији култни објекат на овом простору – пише у сачуваним изводима старог археолошког извештаја из Попа који, из непознатих разлога, никада није публикован у целини.
Зидови базилике били су фино озидани правилним квадерима уједначене величине. Њен глатки под покривен је четвороугаоним опекама. У унутрашњости базилике пронађене су стопе часне трпезе, најважнијег дела олтарског простора испод кога се стављају честице моштију светитеља. Иза олтарског зида цркве откопан је велики “тролисни” простор, дубљи од метар, чији лукови показују да је базилика имала три брода. Научници сматрају да су и црква и базилика превелике за обично сеоско насеље.
– Нажалост, о базилици и старијем српском храму без обзира на монументалност, не може се рећи ништа прецизније. О околини још мање. Седамдестих су обављена минимална истраживања, а резултати никад нису објављени – каже археолог Драгица Премовић Алексић, директор Музеја Рас у Новом Пазару.
Ипак, на основу величне базилике и цркве научници сматрају да се у њеној близини налазило урбано насеље с бројним верницима. Данас свештеник Лазић с радницима предано спасава споменик српске баштине у селу из кога Срби нестају.
– Да бисмо почели да обнављамо храм морали смо прво да исечемо шуму која га је потпуно окружила све до зидова – признао је отац Далибор.
– Сада морамо да сређујемо кров, да не би пропало и оно мало преосталог драгоценог живописа.
Остаци монументалних композиција на фрескама цркве у Попама су по речима научника права мистерија јер су настале око 1650. године кад се мислило да су сви извори сликарства у Србији пресахли.
Археолозима је највећа мистерија римски споменик са рељефом висок 2,5 метара нађен поред српских плоча.
– С јужне стране цркве налази се римска стела, а при њеном врху дати су портрети покојника, жене и мушкарца. Испод је сто са даровима и двема стојећим фигурама мушкарца и жене. При дну стеле је ваза из које излази лозица. За сада је необјашњиво одакле потиче овај споменик, али је логично претпоставити да га нико није носио овде издалека. Ово је још једна од тајни Раса које нису истражене – каже археолог Драгица Премовић Алексић.
ПУТ ЗА СРЕДЊИ ВЕК
ДРУМ за Попе је од скретања с магистрале вијугава шумска стаза с траговима туцаника, иако пролази поред два огромна каменолома. Његовом средином зјапи канал који су излокале кише. Тешко је и замислити како ће пут изгледати у касну јесен и зими, а још теже како се становници Попа снабдевају и лече у само 12 километара удаљеном Новом Пазару. Али зато асфалта има од сваке куће до гробља.
Новости
