Лајковац – Ако би у општини Лајковац писали нову стратегију привредног развоја, у њој би сигурно било места и за археолошки локалитет Анине из четвртог века нове ере.Наиме, још пре 1.600 година римски велепоседници на подручју средње Колубаре основали су грандиозно пољопривредно добро са комплетном логистиком, међу којом се истицало велико складиште за смештај житарица.Ови детаљи и данашње генерације упућују на природну предодређеност овог терена за производњу хране као врло значајног облика економије.
Руководство општине Лајковац добро је разумело поруке старих Римљана и подржало археологе и друге стручњаке да истраже овај простор и формирају један репрезентативни комплекс који ће се наћи у туристичкој понуди, али и као подсетник на највећи ресурс овог краја.И поред актуелних потрошачких прича да је злато овог краја у угљу, многи сматрају да је то производња хране, јер ће угља за коју десетину година нестати.После завршетка овогодишњих истраживања, којима је био обухваћен један мањи део огромног грађевинског комплекса виле великопоседника, која се простирала на 4.000 квадратних метара, новинарима су се обратили археолози из Завода за заштиту споменика културе из Ваљева који са другим службама воде овај пројекат.Нагласили су да посла има још најмање три сезоне, односно године после чега ће бити формиран археолошки парк који ће потврдити да локалитет Анине спада у најбоље очуване остатке руралне архитектуре из римског времена на подручју северозападне Србије.
–На овом локалитету се истражује грандиозно пољопривредно добро настало почетком 4. века у доба тетрархије док је нестало у пљачкашком походу Гота.Подигнута вила имала је импозантне размере од 4.000 квадратних метара стамбеног и око 2.000 квадрата простора за складиштење пољопривредних производа, првенствено житарица.Откривен је и велики број налаза који сведоче о интензивном економском животу овог краја у распону од 300. до 380. године, као и у време српске деспотовине током 15. века.Иначе, овде се налази једна од највећих римских вила ван тадашњих градских центара и по начину градње и карактеристикама материјалних остатака може се закључити да је власник био изузетно богат, али и скоро спартански скроман када је у питању њено дотеривање разним детаљима и украсима.У комплексу је све било предодређено основној функцији и поред тога што се он простирао на површини од 30 хектара, процене су да су се житарице и друга храна производили на многоструко већем подручју – казао је археолог Радивоје Арсић, додајући да и нешто мањи локалитети на подручју Лајковца као што су римске виле у селима Јабучју, Скобаљу, Боговађи и Непричави недвосмислено потврђују причу из Анина да су простором средње Колубаре римски великопоседници били напросто омађијани.
Б.Нововић, Политика
Фото Б. Нововић
