Петоро мештана из околине Лознице добило је одштету од Рио Тинта након што је током истражних радова дошло до изливања подземних вода на њихове усеве. Лабораторијски извештај, у који је БИРН имао увид, показује да процурела вода садржи повишене концентрације бора, натријума и других хемијских елемената.
Када је 2012. године становник једног села из околине Лознице склопио уговор о закупу земљишта са Рио Тинтом, како би та мултинационална компанија на његовим њивама могла да постави пијезометре, апарате који мере ниво и квалитет подземних вода, није очекивао да би могло бити проблема. Међутим, након шест година, 2018. године, долази до изливања две истражне бушотине због чега детелина престаје да ниче на једном делу парцеле. Слично се десило и следеће године.
БИРН је имао увид у два уговора из којих се види да се компанија Рио Сава Еxплоратион доо, како гласи званични назив српског представништа фирме Рио Тинто, обавезала да надокнади штету због изливања подземних вода на усевима.
Из компаније кажу да су у последњих шест година потписали 15 уговора о накнади штете са петоро власника њива и да су за те намене потрошили укупно око 230 хиљада динара. За праћење нивоа подземних вода постављено је укупно 125 пијезометара, а “цурење је детектовано на малом броју апарата“, наводи се у допису Рио Тинта.
БИРН је дошао до резултата лабораторијских испитивања квалитета процурелих подземних вода, чији узорци су узети крајем априла 2021. године од стране стручњака Института Јарослав Черни и Завода за јавно здравље Шабац, по налогу компаније Рио Тинто, а на инсистирање мештана.
Резултати мерења показују да је концентрација бора на једном од пијезометара била 574,72 мг/л, а управо је због цурења воде са овог апарата Рио Тинто плаћао накнаду штете за род током 2018. и 2019. године. Поређења ради, максимална дозвољена концентрација бора у води за пиће је 1 мг/л, а у рекама најлошије категорије 2,5 мг/л, док за земљиште нема дефинисаних вредности, показују домаћи правилници.
“Биљка увене кад види бор“, каже за БИРН Милојко Лазић, професор са департмана за хидрологију Рударско-геолошког факултета додајући да су високе концентрације овог хемијског елемента у подземној води кључни разлог сушења детелине на њивама мештана у околини Лознице.
Професор Лазић наглашава да се на основу резултата испитивања квалитета подземне воде може закључити да су у питању “астрономске количине бора“, али и да је то за очекивати зато што се ради о “класичним рудничким водама које се формирају у рудним лежиштима, које репрезентују средину у којој циркулишу.“
Осим бора, већу концентрацију од дозвољене има и натријум, елемент такође погубног дејства по биљке, како то објашњава професор Лазић. Измерена концентрација натријума била је 1085,30 мг/л, док је у води за пиће дозвољено 200 мг/л. У домаћим правилницима нема дефинисаних концентрација за натријум у рекама и земљишту.
Петар Докмановић, хидрогеолог и професор Рударско-геолошког факултета каже да резултати указују да су значајно повишене и концентрације литијума и стронцијума. “Ради се о високоминерализованој води”, каже Докмановић. Уништавање детелине током истражних радова за сада је једини опипљив еколошки проблем мештана из околине Лознице, али и упозорење о могућим последицама испумпавања воде у реке без адекватне прераде.
Комплетан текст прочитајте на сајту БИРН-а.
БИРН
