КУПЦЕ нико не штити, не само у Србији, већ и оне из комшилука. Не стишава се бура после информације да је у нашем региону повучено млеко хрватских произвођача са опасним, канцерогеним материјама. Још више плаши чињеница да не постоји систем који би гарантовао квалитет хране на нашој трпези. Контроле су, због недостатака новца у буџету проређене, а анализа увозних производа ослања се само на знање и искуство инспектора.

И док надлежни тврде да Србија није увезла спорно млеко, дилема какву храну заиста једемо, све више мучи српске потрошаче. Инспекције које надзиру прехрамбене производе и сировине су увеле ванредну контролу, а према речима начелника пољопривредне инспекције, Ненада Катанића, прве лабораторијске анализе се очекују већ у уторак.

– Ванредна контрола је обухватила све домаће и стране произвођаче и дистрибутере млека – тврди Катанић. – Нема места паници, јер је у први мах установљено да млеко, које је у Хрватској повучено из продаје, није никада ни ушло у Србију.

УПОРЕДНЕ АНАЛИЗЕ Питање упоредних анализа производа на тржишту никако не би смело да се поистовећује са питањем безбедности производа, било прехрамбених, било непрехрамбених – истичу у Сектору за заштиту потрошача при Министарству трговине. Према Закону о заштити потрошача, активности удружења за заштиту потрошача, кажу у Министарству трговине, обухватају и спровођење испитивања и упоредних анализа роба.

Међутим, контаминирано млеко није једини производ, кога се потрошачи у Србији, са разлогом плаше. Наиме, у понедељак је у јавност доспела информација и да су рибе из Дунава заражене непознатим паразитом, опасним по здравље. А још један разлог за стрепњу купаца је и вест од пре неколико месеци да је добар део прошлогодишњег рода кукуруза, који се, иначе користи за прехрану стоке и живине, контаминиран. И мада нас уверевају да су контроле редовне, а намирнице здравствено исправне, квалитет је у најмању руку сумњив. Та стрепња се појачава након изјава потрошачких организација да код нас више до две године нису рађене упоредне анализе намирница.

– Свакако да постоји могућност да и код нас дође до појаве токсичних и канцерогених материја с обзиром на то да се сирово млеко увози из БиХ, одакле иде и за Хрватску – каже Вера Вида, председница Центра потрошача Србије. – Не знамо шта би било када би се чешће радиле контроле, вероватно би се то нашло и код нас на тржишту, јер просто је немогуће да су свуда у региону те материје присутне, а да се само код нас не појављују и да је све у реду.

Потрошачи посебно стрепе од увозних, осетљивих намирница, попут меса и месних прерађевина. Значајне количине хране из иностранства стижу „сивим“ каналима. У домаћој индустрији меса, према незваничним информацијама, користе се највише увозне сировине. Иако на паковањима месних прерађевина пише „произведено у Србији“, готово 90 одсто сировина стиже из иностранства. За домаће купце велика је непознаница квалитет рибљих конзерви, филети неких риба, које код нас у продају стижу из свих крајева света, али често и са веома загађених подручја. Недовољна контрола производа из увоза је евидентан проблем, тврде и стручњаци. Гаранција није ни висока цена.

– Многа наша испитивања, додуше од пре три године потврдила су да цена није мерило квалитета – каже Петар Богосављевић, председник Покрета потрошача. – Једини начин да купци сазнају шта једу јесу контроле инспектора. Међутим, оне су у последњих годину дана знатно проређене због недостатка новца.

Потрошачима, тако, остаје једно да верују државним инспекцијама да добро и савесно обављају свој посао.

Д. МАРИНКОВИЋ – М. ПОПОВИЋ

* * * * * * * * * * * * * * * * *

ЕВРОПУ ОВИХ ДАНА ТРЕСЕ АФЕРА ОКО „ЗАМЕНЕ“ МЕСА У ГОТОВОЈ ХРАНИ

НАРУЧИЛИ ГОВЕЂЕ, ДОБИЛИ КОЊСКО

ПАРИЗ – ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА

АФЕРА с коњским месом је показала колико европска правила данас могу да буду контрадикторна, да истовремено и олакшавају, и силно искомпликују било какву процедуру. Када се томе још придодају либерални карактер данашњег капитализма, стална трка за профитом, борба против економске кризе и различите навике унутар националних карика европског ланца, дође се до ситуације у којој се коњско месо замени говеђим.

Европљани се данас питају шта им се, заправо, сервира у тањирима, иако би, у шуми разних директива, одлука и правила, по логици, требало да се осећају сигурним. Од 2005. ЕУ је увела стриктну обавезу праћења порекла меса, од доласка на свет животиње, преко кланице, до рафова у супермаркетима. Свако грло има свој пасош.

Кад се, међутим, „људски фактор“ умеша у компликована правила, често може да дође до ситуације достојне Кафкиног романа, каква је ова тренутна с коњским месом у лазањама и мусаки. Како, уопште, размрсити географско-ветеринарски чвор, када је, сходно прописима о слободној трговини, млевена коњетина, директно или виртуално, прошла Румунију, Кипар, Холандију, Луксембург, север и југ Француске, Велику Британију и Шведску, а да је, притом, нико није ни отпаковао? Тако се, на крају, стиже до оне народне о много бабица и килавој деци, па може и да испадне да су Румуни продали коњско месо, а Британци купили говедину.

Г. ЧВОРОВИЋ

* * * * * * * * * * * * * * * * * *

РУСИЈА ОГРАНИЧАВА УВОЗ МЕСА ИЗ САД, ЈЕР САДРЖИ СТИМУЛАТОРЕ ЗА ПОВЕЋАЊЕ КИЛАЖЕ

ЋУРЕТИНА ПУНА СТЕРОИДА

МОСКВА – ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА

Русија ће ограничити увоз меса из Сједињених Америчких Држава. Док Американци сматрају да је то резултат погоршавања односа између Москве и Вашингтона и да су сада на „бојиште“ ускочиле кокошке, ћурке, свиње и бикови, Русија све то негира и тврди да је хемија у америчком месу, разлог веће контроле и спуштања рампе увозу.

У ПОЗАДИНИ (НИ)ЈЕ ПОЛИТИКА СПОР око меса између Русије и Америке траје још од децембра. Само дан пре одлуке Москве да све месо из увоза мора да има гаранцију да нема „рактопамин“, Конгрес САД је донео одлуку о визним санкцијама руским грађанима који крше људска права. Руси, ипак, тврде да у „месном сукобу“, нема никакве политичке позадине.

Служба за контролу пољопривредних производа Русије објашњава да је стопирала привремено увоз меса, јер су више пута упозоравали Американце на обавезу да дају гаранцију да у њиховом месу нема бета-адреностимулатора званог „рактопамин“, који се користи у САД, Канади, Бразилу и Мексику.

„Рактопамин“ је стимулатор раста, који се користи у сточарству због добијања у килажи, а такво месо има мање масноће. Главни руски санитарац др Генадиј Онишченко објашњава да је овај стимулатор забрањен и у ЕУ, Кини и још 158 земаља, јер нема довољно истраживања утиче ли на развој болести код људи који стално једу такво месо.

У Москви истичу да су увели забрану увоза говедине не само из Америке, већ и из Бразила. Међутим, Бразил као највећи снабдевач руског тржишта месом, као и Канада, већ су испунили услове Москве.

Национална федерација за производњу ћуретине у САД и Амерички савет за извоз домаће перади и јаја саопштили су како ниједна њихова компанија не користи „рактопамин“. У Русији не мисле тако, већ тврде да су домаћи стручњаци још 2008. открили да у америчкој ћуретини има ове хемијске супстанце, под именом „топмакс“.

У Америци кажу да руска одлука о забрани увоза меса из САД може да закомпликује међусобну трговину. Сенатор из Ајове Чарлс Грасли поручује Русима да прате научне стандарде и да америчко месо није опасно.

Новости