Ризик вреба са рафа

ГОТОВО да нема грађана Србије који није купио бар један прехрамбени производ коме је истекао рок трајања, или да се није запањио када је на рафовима у нашим трговинама видео производ забрањен за продају у другим земљама. Србија је своје законодавство, када је реч о храни, ускладила са стандардима Европске уније још 2009. године, али и даље нема једно од битних контролних тела – Савет за процену ризика безбедности хране. На формирање чекамо већ пету годину!

У међувремену, јавност је безброј пута била упозоравана на, пример, на присуство металних опиљака у брашну, или канцерогене штрудле у продаји, млеко са повишеним садржајем токсина, пљескавице од меса угинулих животиња… А, бројке показују да из године у годину расте увоз такозваног „прехрамбеног отпада“ – посебне категорије „меса“ којег се ослобађају кланичари у ЕУ.

Држава, пак, тврди да тај систем контроле хране добро функционише, упркос чињеници да још није формиран савет предвиђен законским параграфима.

– Храна која се легално продаје у Србији испитана је и здравствено безопасна – кажу у Министарству пољопривреде. – Од почетка године надлежне инспекцијске службе обавиле су више десетина хиљада контрола. Ситуација се свакодневно прати и проверава, па они који се снабдевају у продавницама не треба да брину.
Прехрамбене производе контролишу произвођачи, акредитоване лабораторије и инспекције. Како кажу надлежни, не може се очекивати да инспектор преконтролише баш сваки производ, јер систем тако не функционише. И у Привредној комори Србије наглашавају да су наши подзаконски акти, који регулишу квалитет и безбедност производа у кланичној индустрији усклађени са ЕУ.

– То је Правилник о квалитету уситњеног меса, полупроизвода од меса и производа од меса, у ком су детаљно разрађене технологије, састав производа, минимална и максимална концентрација сировина, додатака и адитива у одређеном производу – каже за „Новости“ Ненад Будимовић, секретар Удружење за пољопривреду, прехрамбену индустрију и водопривреду ПКС. – Рецимо шта и колико садржи паштета, чајна кобасица или барена кобасица.

САЛО, КОЖУРА, КОСТИ…

ЗА првих девет месеци ове године у Србију је из Немачке увезено 513 тона поткожне свињске масноће. У истом периоду из Белгије је стигло 400 тона замрзнутих кокошијих отпадака. Из Мађарске 30 тона пачијих тртица, вратова, леђа. Из Словеније 27 тона исте категорије „меса“ само кокошјег, а од Словенаца смо још куповали и „врхове крила“… Из појединих земаља увозимо још и фино млевене кости јер наши кланичари не могу да постигну толику финоћу. Све ове „категорије“ у месарској бранши једноставно називају „прехрамбени отпад“.
Председница Центра за потрошаче Вера Вида указује да су надлежна министарства дужна да обавесте јавност уколико постоји основана сумња да би храна у промету могла да представља ризик по здравље људи. Зато је по њој веома битно да се оснује стручни савет за безбедност хране.

– Оно што је свакако проблем је то да се у Србији тек након дешавања одређених инцидентних ситуација у вези са безбедношћу хране оглашавају надлежне инспекцијске службе, уместо да се управо оне прве огласиле, како неби дошло до панике и инцидената – наглашава Вида.

У Асоцијацији потрошача Србије АПОС кажу да код нас још није успостављен систем за јасно обавештавање и информисање грађана у свим фазама, од процене ризика, управљања ризиком и обавештавање јавности.

И председник Националне организације потрошача Горан Паповић истиче да су за „залогај без ризика“ неопходни редовни мониторинг и строго поштовање закона. Проблем је, каже, непостојање националног савета за безбедност хране, који је требало да се оснује пре пет година.

– Свих ових година Савет не постоји, а не постоји ни референтна национална лабораторија, и према томе нема или се не процењује ризик за одређену врсту и групе прехрамбених производа – додаје Паповић.

РАДНЕ ГРУПЕ

ЗАКОН о безбедности хране прописао је да се за процену ризика у области безбедности хране оснива стручни савет, који као такав није основан, али су решењима министра пољопривреде више пута осниване радне групе, које су имале прецизиран задатак у одређеној области.

– Задаци тих радних група, састављених од експерата и стручњака су прикупљање и анализирање научно-техничких података за праћење ризика, који имају директан или индиректан утицај на безбедност хране – кажу за „Новости“ у Министарству пољопривреде. – Формирале су и радне групе за управљање кризним ситуацијама.

Србија, указују у овом министарству, има своје представнике у европској Агенцији за безбедност хране – ЕФСА и користи све доступне податке те Агенције у процени ризика.

Д. Маринковић, Новости