Због бројних недостатака са тржишта Србије у првих девет месеци ове године повучено је разне робе у вредности од 495,8 милиона динара. Неки производи које Европа прогласи небезбедним, пролазе све наше контроле
СА тржишта Србије у првих девет месеци ове године, због бројних недостатака, повучено је разне робе у вредности од 495,8 милиона динара! Тржишни инспектори при Министарству спољне и унутрашње трговине због разних неправилности и пропуста, који могу да буду опасни по здравље људи повукли су из промета највише електричних уређаја. Они чине више од половине повучених производа и вреде 284,7 милиона динара. Остатак повученог чине грађевински материјал, текстил и обућа.
Како су потрошачи у Србији заштићени од небезбедних производа – хране, играчака, техничких уређаја…? У Европској унији то је посао РАПЕКС-а – система обавештавања и узбуњивања, а код нас купци могу да се информишу само путем сајтова. Шта по том питању чине наше надлежне институције? Стиче се утисак да се контролише и домаћа и увозна роба. Због вакуума у законској подели рада потрошачких организација и инспекција, где нико није одговоран, грађани никада нису били мање заштићени.
Каква су досадашња искуства у потрошачким организацијама, када је реч о небезбедним производима? Колико су домаћи потрошачи заштићени од небезбедних производа?
ОД ЊИВЕ ДО ТРПЕЗЕ ЗАКОНОМ о безбедности хране успостављен је ланац контроле од њиве до трпезе, како би се осигурала безбедност хране, а сваки потрошач на тржишту био сигуран да храна коју конзумира испуњава све захтеве здравствено-хигијенске исправности и да је прописаног квалитета, кажу у Министарству спољне и унутрашње трговине Србије. Од почетка године, тржишни инспектори спровели су више од 4.000 контрола великих трговинских ланаца, како у седиштима, тако и малопродајној мрежи широм земље. Контроле су рађене првенствено по питању примене уредби о промету хлеба, брашна, уља и шећера, али и истицања цена, ваљаности декларација и обележавања снижења цена.
– Европска унија има брзи систем обавештавања о производима који нису безбедни (РАПЕКС) и земља која је о томе обавештена дужна је да одмах тај производ повуче са тржишта. То пише и у нашем Закону о безбедности хране, али како ми нисмо чланице ЕУ, то није обавеза за нас – каже Вера Вида, председница Центра за потрошаче Србије ЦЕПС.
Вида напомиње да код нас такође постоји систем брзог обвештавања, НЕПРО, о небезбедним производима. Ту, наравно, ништа није спорно и добро је за нашу државу да и ми имамо тако нешто, међутим оно што нас забрињава јесте чињеница да поједини производи, који су од стране РАПЕКС-а проглашени небезбедним код нас у Србији прођу контролу и нађу се на нашем тржишту. Такође, забрињавајући је податак да се приликом увоза контролише само 150 производа. Питање је, који су то производи и ко је одредио баш тих 150 производа.
– У ЦЕПС-у до сада нисмо имали пријава који се тичу безбедности хране, већ искључиво њеног квалитета и одступања од оног што је понуђено на декларацији – додаје Вера Вида. – Надамо се да ће се и у Србији отворити, као што је то у земљама ЕУ, независни институти за испитивање безбедности производа, првенствено хране. „ЦЕ“ је знак Европске уније, знак за безбедан производ, о којем Европљани јако воде рачуна и купују само производе који имају ову ознаку.
За све што уђе у Србију, то јест што се увезе, одговорна је држава, јер она контролише увоз. Када роба уђе у продавнице, или када доспе у продају, онда је то, кажу у потрошачким организацијама, на известан начин касно, тај производ је неко већ купио и употребио.
– Тада нам се најчешће купци обраћају и ми обавештавамо инспекцију, или потрошаче упућујемо на службу којој треба да се обрате – додаје наша саговорница. – Ако се посумња да је неки производ небезбедан, потрошачке организације могу да ураде упоредна испитивања квалитета спорних производа.
Вида наглашава да су конзерве туне из Тајланда под робном марком „лара“ и „иска“, које се продају на рафовима широм Србије, пуне отровног хистамина. Нарочито су опасне за децу и труднице, јер доводе до озбиљних алергијских реакција. Спорне конзерве нашле су се и на хрватском тржишту, али су их Хрвати, за разлику од нас, повукли из продаје.
– Проценом ризика утврђено је да производи представљају опасност за здравље потрошача, а посебно за особе алергичне на хистамин, децу и труднице – објашњава Вида. – Прекомерним уносом контаминираног производа од рибе, конзумент се излаже ризику који може довести и до настанка акутних алергијских реакција – упозорили су у хрватском министарству пољопривреде.
Новости
