Робови у европској колонији: Трагична слика разорене привреде у регионима Србије (ван Београда и Новог Сада)

У унутрашњости Србије на коју стручна јавност традиционално не обраћа довољно пажње, као да и није у питању једна држава, скоро сви привредни субјекти, а пре свега они који су запослени у њима, представљају дословно робове београдског и новосадског региона, који су по природи свог административног положаја уобичајено фаворизовани. Овакав тренд подржава и бирократија у Бриселу, јер јој одговара да Србија буде колонија Европске уније. Слика стања, тачније биланси економских показатеља за протеклу 2016. годину које је специјално за Магазин Таблоид израдио економски експерт Миодраг К. Скулић, јасно о томе говоре. Посебно је драматичан податак да београдски и новосадски регион имају 25,6 запослених у привреди на сто становника у 2016. години , а сви остали региони у унутрашњости три пута мање

Привреда Републике Србије је у период ДОС-овске владавине и владавине Демократске стране у коалицији са Дачићевом Социјалистичком партијом Србије, у периоду 2002. до 2012. године, потпуно разорена, по сценарију Мирољуба Лабуса, Млађана Динкића, Божидара Ђелића, Александра Влаховића и Данка Ђунића.

Покушаји прве и друге владе Александра Вучића нису успели да привреду, пре свега због таквог разарања, подигну на ноге. Са уништеним банкарским системом и из иностранства диригованим банкротом четири велике банке (Беобанке, Југобанке, Инвестбанке и Београдске банке, као и Борске банке од 3 јануара 2003. године), Србија је већ на почетку транзиције капитулирала. На њихово место дошле су иностране банке, које данас држе 89,32 одсто акцијског капитала банка, док држава има у поседу 8,421 одсто, домаћа привреда 1,68 и грађани 0,68 одсто акцијског капитала. Те и такве банке немају ни жељу и спремност, а и мају и налоге својих централа у иностранству, да не улажу у инвестиције, нити да финансирају обртни капитал, толико неопходан домаћој привреди, разореној таквом “политиком” црне петорке унутрашњих српских непријатеља.

Покушај Александра Вучића да “шрафцигерском индустријом” подигне привреду није успео, јер су само државним новцем суфинансирани инострани инвеститори. Ти инвеститори уложили су неколико милијарди евра у сопствене погоне, али они то нису уложили да оживе домаћу производњу, већ да у наредних неколико година извуку двоструко већи износ. Али не добити, јер на добит се плаћа држави порез на добит. Наиме, они су без икакве контроле преко увећаних цена увозног репроматеријала, на једној страни и преко извозних ниских цена, на другој страни, успели да поред новца који су добили од држава Србије, извуку, бар двоструко више него што су уложили, али не у дугом период.

Према томе, држава Србија је колонија. Али региони у унутрашњости Србије данас не представљају ништа друго него робље колонијалних газда и разних београдских и новосадских олигарха и бизнис-класе. Таква судбина је снашла чак и унутрашњост Војводине, која данас лежи запарложена и предата у руке разним иностраним латифундистима и неколицини домаћих тајкуна који чекају 1. септембар да скупо продају земљиште које су добили, тако рећи на поклон.

У каквој се бедној ситуацији налази привреда Србије показују биланси привреде и банака из којих се јасно види следеће: Привреда Србије располаже на крају децембра 2016. године са 39,05 милијарди евра капитала и са тим финансира имовину (сталну и обртну) у вредности од 109,4 милијарде евра. Дакле, располаже са сопственим капиталом од само 35,7 одсто, док 64,3 одсто чине обавезе, или 70,3 милијарде евра. У тим обавезама најзначнији су кредити, дугорочни, а посебно краткорочни тих филијала иностраних банака. Кредитима се финансира увоз робе широке потрошње и увоз репроматеријала, наравно уз веома високе камате.

Да је Србија у потчињеном колонијалном односу најбоље потврђује ових дана пристигао предлог Владе у Скупштину Србије да се одобри задужење у Немачкој и давање државних гаранција, за кредит у износу од 45 милиона евра за побољшање екологије у Термоелектрани “Никола Тесла” у Обреновцу и 15 милиона евра за реконструкцију високонапонске мреже ЕМС-а, уз годишњу камату од 0,8 одсто и 0,75 одсто провизије. Вучићев режим је стварао представу да је Немачка пријатељ Србије, а поготову да постоји нека политичка интимност између њега и немачке канцеларке Меркел, па да између њих нема посредника у државним пословима. Истина је, међутим, друкчија: на тих укупно 60 милиона евра приказана је провизија од 450.000 евра, али веровали или не, нигде у приспелом материјалу није прецизирано ко добија ту провизију!

Из пословања 26 региона у Србији, у првој табели која следи, јасно се види број становника у сваком региону, број запослених у привреди на крају децембра 2016. године са процентуалним учешћем. У другој табели укупна књиговодствена вредност имовине, по регионима, висина сопственог капитала и укупне обавезе привреде по регионима. У трећој табели приказани су укупни пословни приходи привреде региона, те резултат исказан у 2016. години, као и остварен добитак и исказан губитак у пословању те године.

Број становника и запосленост у привреди по регионима

У 2002. години, у Србији је у привреди било 1.299.555 запослених, а 1994. године 1.606.463, док је на крају 2016. било 1.036.057, па је јасно да се број запослених смањио за више од 570 хиљада. Регион Београда и Јужнобачки регион (читај: новосадски) на крају децембра 2016. године мају 24,68 одсто запосленог становника у привреди њихових региона (Београд 27,16 а Нови Сад 17,91), то је у односу на осталих шест региона у Војводини и 17 региона у Србији 2,7 пута већи ниво запослености, јер је у просеку у та 23 региона запослено само 9,09 одсто становника у привреди. Чак је у Браничевском , Зајечарском, Јабланичком и Рашком регион запосленост у привреди само 6,23 до 6,65 одсто, у односу на Београдски регион где је 4,2 пута виши ниво запослености у привреди.

Интересантно је да званична статистика, тачније, Републички завод за статистику приказује у најновијим пописима и пројекцијама укупно становништво Републике 7.095.383 становника, али само у Војводини Централној Србији, јер је становништво Косова и Метохије искључено, па је вероватно да је на то утицала примена тајних клаузула Бриселског споразума.

Агенција за привредне регистре, као други републички орган Владе, и даље исказује билансе пословања 524 привредна субјекта са Косова и Метохије, вероватно оних који имају седиште фирме на Северу Косова и у српским енклавама.

Када се до краја године оконча процес приватизације у Симпу, Јумку и Заваривачу из Врања, Фабрици каблова у Јагодини, остацима крагујевачке Заставе, у аутомобилској и камионској индустрији, ФАП-у и Икарбусу, Фабрици резног алата у Чачку, Политици, Компанији Новости и Штампарији Борба, Галеника, Азотари и Петрохемији у Панчеву, Метанолско сирћетној киселини у Кикинди, Братству у Суботици и другим преосталим бројним друштвеним фирмама, остаће у домаћој привреди само киосци трговине, коцкање и клађење, јер ће већ одавно продате цементаре, пиваре, уљаре, шећеране, млекаре, кондиторска индустрија, фабрике лекова и ова новоподигнута “шрафцигерска индустрија” бити у власништву странаца, а од септембра и инострани грађани ће куповати пољопривредно земљиште, па више српски сељак неће ни гајити свиње за тржиште већ само за сопствене потребе.

Срби ће радити у новом колонијалном најму, али не као код Бакарића и Броза (“увоз капитала, извоз радне снаге на привремени рад”) већ ће имати не радни однос, већ најамни однос и цветаће рад по уговорима о делу и сезонски рад, за који ће се Влада побринути да измени Закон о раду у Закон о изнајмљивању, а то ће проћи кроз Скупштину Србије “као кроз проточни бојлер”.

Имовина, капитал и обавезе привредних субјеката по регионима

Привреда Србије, на крају децембра 2016. године, је сопственим капиталом финансира само 35,81 одсто укупне вредности пословне имовине (сталне и обртне), док су обавезе 64,19 одсто и достигле су 8.684 милијарде динара, или 70,3 милијарде евра.

Привредни субјекти региона Београд и Нови Сад покривају сопственим капиталом 40,4 одсто укупне вредности пословне имовине, док осталих 23 региона, узета заједно, имају само 26,04 одсто сопственог капитала, док обавезе од 73,96 одсто чине други део којим се финансира вредност пословне имовне коју привреда тих региона користи у обављању свог пословања.

Борски регион остао је без динара сопственог капитала, па су му обавезе веће 19,72 одсто од вредности укупне пословне имовине.

Мачвански регион има само 9,91 одсто сопственог капитала у односу на укупну вредност сталне и обртне имовине. Вероватно да су ту последице банкрота Фармаком-а и других шабачких друштвених и познатих приватника бизнисмена.

Привреда Расинског округа располаже само са 6,16 одсто сопственог капитала, што не само да је жалосно, него је трагикомично, док привреда Пчињског региона само са једном десетином сопственог капитала жели да обавља тржишну утакмицу. Чак и привреда Јужнобанатског региона спала је на само 13,31 одсто покривености укупне вредности имовине сопственим капиталом.

У Браничевском регион већ трећу годину један симулирани правни посао обмањује јавност региона. Наиме ту постоји регистровано привредно друштво ТС-Империал Цлеаринг Хаусе, доо, Голубац, место Клење, чији је законски заступник , ЈМБГ: 2610944762914 које је 13 априла 2010. године регистровало привредно друштво са капиталом 1,7 милијарди евра, да толики капитал, што у динарима износи 183,9 милијарди динара. Тај капитал никад није унет и представља “папирнати” црни дијамант величине 15 сантиметара, који је наводно негде у Молдавији. Фирма нема запослених, нема активности, нема прихода, нема расхода, а Агенција за спречавање корупције, Комисија Народне банке Србије за спречавање прања новца и Министарство унутрашњих послова ништа по томе не раде. Први власници су биле два Албанке, једна са Косова и једна из Тиране, њих две по 25 одсто, а власник треће четвртине је наша држављанка, средњовечна жена из Панчева, некад обични комерцијалиста из Инекс Лориса и један странац.

Та фирма увећава у АПР-у вредност имовине и вредност капитала читавог Браничевског региона, па произлази да је тај регион један од економских најачих! Када се искључи та фингирана имовина и капитал, Браничевски регион од најачег на врху спаде на имовину од само 56,2 милијарде динара и капитал од само 20,5 милијарди динара и има степен покривености укупне пословне имовине сопственим капиталом од само 36,5 одсто, док обавезе од 63,5 одсто чине остали извор финансирања укупне пословне имовине.

Пословни приходи и остварени резултати у 2016. години

Привреда Србије се још није опоравила од избијања светске економске кризе 2008. године, када је имала остварене укупне пословне приходе 77,7 милијарди евра, а у 2016. години остварила је укупан пословни приход од 75,5 милијарди евра. На бази званичних биланса привреде од 1994. године привреда је пословала са губитком, већим од нето добитка, од 1994. године, пуних 12 година, а да је тек у 2006. и 2007. години исказала незнатан нето добитак. Поново је привреда упала у пословање са губицима у наредне три године, да би само у 2011. години исказала нето добитак и након, тога је и у наредне три године пословала са губитком. И коначно у 2015. и 2016. години, искључиво због огромног пада каматних стопа, на једној страни и мировања курса динара према евру, обзиром да је по кредитима према банкама изостала примена валутне клаузулу у неком значајнијем обиму, привреда је у те две задње године пословала са нето добитком. У 2015. години остварен је добитак већи од губитка у висини 3,19 одсто приноса на укупан капитал, а у 2016. години са приносом од 4,75 одсто.

И поред позитивног пословања укупне привреде у 2016. години већи губитак од добитка имали су Подунавски регион 15,2 милијарде динара, или око 123 милиона евра, затим Борски регион 6,8 и Поморавски регион 3,3 милијарде динара, Јужнобанатски регион 3,1 милијарду динара, 1,9 милијарду динара Севернобанатски регион и 869 милиона динара Расински регион, док је привреда Косова и Метохије имала исказан већи губитак од добитка за 2,9 милијарди динара, вероватно због великог броја бивших запослених у Термоелектранама и Руднику Обилић, а који сада ван радних функција представљају трошак, јер Трепча у делу Северне Митровице успева да послује на позитивној нули.

Из приложених прегледа економисти и други заинтересовани стручњаци у регионима могу детаљније сагледати тешко стање у готово свих 23 региона у унутрашњости Србије, али биланси привреде још нису очишћени од свих ненаплативих потраживања и нису укњижене бројне обавезе чије одлагање се Правда неокончаним судским споровима, а бројна имовина ван функције се води по нереалној књиговодственој неотписаној вредности.

Миодраг К. Скулић, Таблоид