Београд — Штедња, одрицање, више рада, краћи платни списак, помоћ на кашичицу, преполовљен “минус“ и кочница на кредите.
Све ово од српског буџета очекује Међународни монетарни фонд. И све ово могло би се применити и на грађане Србије.
Живот по рецепту ММФ-а за просечног становника значи дужи радни век. За пензионера, ако се превремено пензионисао, могао би да “утањи“ примања. Раднику доноси “флексибилнији“ уговор, а свим потрошачима, у једном тренутку, цене комуналних услуга ближе економском нивоу. Значи – веће.
С друге стране, и без ММФ-а и са ММФ-ом Србија ће већину реформи морати да спроведе. На то је тера „минус“ у буџету који подмирује кредитима. Већ крајем ове године јавни дуг ће „пробити“ и 60 одсто бруто домаћег производа и следеће године ћемо само на камате дати 90 милијарди динара. Примера ради, за социјалну заштиту је предвиђено свега десет милијарди динара више.
Предлог буџета за 2013. годину предвиђа 281 милијарду динара дотација ПИО фонду, што је више од четвртине, око 26 одсто, свих расхода. Тако да ММФ, с обзиром на лошу демографску ситуацију у Србији, препоручује стварање одрживог пензионог система на средњи рок. Такав би могао да буде или уз смањење пензија или уз дужи рад. Пошто је просечна пензија у Србији већ мала, ММФ-у је ближе друго решење. Да је реформа пензија неопходна, слаже се и добар део домаћих економиста.
“Мислим да је продужавање радног века оправдано, ма колико људима деловало неприхватљиво”, сматра професор Економског факултета Милојко Арсић.
“Све је дужи људски век, а све мање људи ради. Продужење радног века је нешто што се дешава и у много богатијим земљама. То се у Србији не може избећи. Људи морају то да прихвате као нужност”.
Са ММФ-ом се договара и кретање пензија и плата у јавном скетору. Током следеће године, буџет дозвољава укупан раст од око 4,5 одсто.
Мања јавна потрошња доноси и мању приватну потрошњу. Истовремено, због равнотеже у буџету, држава мора да смањи и субвенције. И Министарство је то већ урадило предлогом буџета за 2013. годину. Укупне субвенције су мање за око седам милијарди динара.
“Уговор са ММФ-ом значи бити спреман за даља смањења и одрицања од потрошње, пре свега најширих слојева становништва”, каже економиста Драгован Милићевић.
“Поштовање правила доноси и пад реалних примања, прерасподелу бруто домаћег производа у корист кредитора, контролу буџета, смањење социјалних давања и подстицаја привреди. То је цена аранжмана коју све владе морају да прихвате. Улога ММФ приликом приватизације и реструктурирања привреде Србије почетком деведесетих година је посебан проблем”.
Једна од незаобилазних реформи је и запосленост у јавном сектору. Вишкови се, осим у државној управи, јавним предузећима, виде и у образовању и здравству. Иначе, запослени ће буџет 2013. године коштати чак 266 милијарди динара.
Посао ће бити неизвестан и за добар део радника запослених у предузећима уз која годинама стоји одредница – у реструктурирању. ММФ дуго упозорава Србију да су то фирме на које се, кроз директне и инедиректне субвенције, троши пуно новца и да се њихова судбина мора одредити. Држава је то већ прихватила и најавила да ће нови рок за завршетак реструктурирања бити крај јуна 2014. У овим предузећима се око 60.000 људи води као запослено.
Уу све уштеде, да би буџет опстао, неопходно је да се покрене приватни сектор. Јер он, преко пореза, пуни касу. А ММФ верује да ће се запошљавање у приватном сектору покренути, између осталог, и променом радног законодавства. Она би послодавцима омогућила да отпремнине обрачунавају само по годинама стажа проведеним код њих, али и да запошљавају на одређено и до три године. Следећа тема би била реформа колективног преговарања.
Новости
