Родиле нам – цене

СИЛОСИ су ове године препуни жита. Уз просечан род од пет тона по хектару, пожњевено је око три милиона тона ове, најважније житарице. Србија ће, слажу се стручњаци, имати довољно хлеба. За разлику од прошле године, релативно добро су прошли и воћари и повртари. Зараду од тог, одличног рода, међутим, извесно је, неће остварити они који су за њега најзаслужнији – ратари, пошто им цена од 16 динара по килограму тешко дозвољава икакву зараду. Користи, по свему судећи, неће имати ни крајњи потрошачи, јер готово нико не најављује појефтињење хране.

О цени жита, како упозорава Душан Јокић, председник удружења примарних пољопривредних произвођача “Бразда”, из Старог Леца у Банату, договара се, већ традиционално, пет или шест велетрговаца, кршећи све антимонополске законе ове земље.

– Произвођачка цена пшенице је 20 динара по килограму без ПДВ-а, при просечном роду од пет тона, а то значи да би произвођач био на нули, откупна цена мора бити 20 динара, са ПДВ – објашњава Јокић. – Да би остварио минималну зараду, цена мора да буде 23 динара. Једноставна рачуница нам показује да је, ако се пшеница откупи по 17 динара уместо 23 динара, разлика шест динара по килограму. Када то помножимо са 5.000 килограма по хектару, дођемо до једноставног закључка да по сваком хектару монополисти оштете произвођача за 30.000 динара по хектару.

Ако се, наставља рачуницу Јокић, рачуна да је пшеницом било засејано нешто мање од 500.000 хектара, са просечним родом од пет тона, то доноси нове податке.

– Под претпоставком да се 2.000.000 тона изнесе на тржиште, а сигурно се износи и више, лако долазимо до податка да зарада монополиста доноси 12 милијарди динара или 105 милиона евра – каже Јокић. – Мора се признати да је то врло лепа свотица.

Војислав Малешев, ратар из Каћа, и председник Клуба 100 паора плус, објашњава како ратари, ове године, осим рада већег него лани, немају никакве друге користи.

– Лани сам, иако је била сушна година, и имали смо мањи принос, шест тона пшенице, колико сам пожњео, продао по цени од 25 динара, а то је приход од 150.000 динара по хектару, и то без ПДВ – прецизира Малешев. – Сада, када је цена 17 динара, са ПДВ, а принос је 7,5 тона, нема такве зараде.

Уз то, додаје Малешев, свака добра жетва доводи и до пораста цене инпута, односно горива, ђубрива, средстава за заштиту, тако да сетва поскупи и за 25 одсто.

– Сада смо се, међутим, нашли у ситуацији да је цена жита за трећину нижа – каже Малешев. – Таква цена, готово сам сигуран, неће се одразити и на цену хлеба, односно, пецива. Цену хране, како се по ко зна који пут показало, у Србији не одређују примарни произвођачи, већ прерађивачи и откупљивачи. Како другачије се може тумачити цена живе мере свиња од 200 динара, а да је у исто време цена чварака, који су увек били јефтина храна, достигла 650, или чак 700 динара. Имамо и цену пшенице, која је 17 динара, и цену пецива, која је, по килограму, сигурно десет пута виша…
СОЈА ТРАЖИ ЈОШ КИШЕ ПРИНОС соје, која је сејана на око 160.000 хектара би, како каже Милош Видић, руководилац одељења за ову биљку на новосадском Институту за ратарство и повртарство, требало да буде формиран у следећих 20 дана. – Имали смо доста падавина и соја изгледа веома добро, али, ако киша изостане, односно ако до 20. августа не буде 100 литара кише, сигурно је да ће бити великих проблема – каже Видић. – Без кише имаћемо мање цветова, а затим ћемо, по биљци имати, уместо 20 или 25, по седам или осам махуна, а у свакој махуни имаћемо уместо три или четири зрна, само по једно или два…

Малешев, такође, напомиње како се већ припремају “пробни балони” за “обарање” цене сунцокрета и кукуруза.

– Сунцокрет смо лане продавали за 60 динара по килограму, а сада се чује да ће цена тешко бити виша од 25 динара, пошто сви очекују добар род – каже Малешев. – Цена кукуруза, који смо јесенас продавали по 27 или 28 динара, лагано је падала после афере са афлатоксином, и сада се плаћа 16 динара по килограму. Каква нас цена чека ове јесени, страх ме је и да помислим…

Добар род пољопривредних произвођача, слажу се и стручњаци, због несређених односа у ланцу производње, опет неће ићи наруку ни примарним произвођачима, а ни крајњим потрошачима.

– Чињеница је да су они увек на дну лествице, када је у питању корист од аграрне производње – коментарише за “Новости” Драго Цвијановић из Института за економику пољопривреде. – Нажалост, прекупци и прерађивачи увек извуку корист, без обзира на то да ли се ради о берићетној или лошој пољопривредној години. Трговцима, као ни прерађивачима, тешко да ће пасти на памет да снизе цене својих производа, иако су им сировине јефтиније. Мало који пекар, посластичар, произвођач млека… ће искористити нижу цену пшенице, воћа или поврћа да понуди купцима јефтиније производе.

Ипак, према речима Милана Пространа, агроекономисте из Привредне коморе Србије, нису баш увек прерађивачи и трговци “лоши момци” у ланцу пољопривредне производње.

– Примера ради, у августу се најављује поскупљење струје од 11 одсто, па се зато и не може очекивати да произвођачи готових производа снижавати цене – каже Простран. – Осим тога, и примарни пољопривредници би хтели да сада надоканаде прошлогодишњи губитак, који је огроман, а то је нереално. Са друге стране, сезонских снижења воћа и поврћа ће сигирно бити. Истина, не у тој мери, колико би купцима, са све лошијим стандардом, било довољно, али од 20 до 30 одсто ниже цене кромпира, парадајза, или лубенице можемо очекивати на пијацама. 

ДОДОЛЕ ЗА СПАС КУКУРУЗА?

НАЈЗАСТУПЉЕНИЈА житарица у Србији, кукуруз, који је ове године засејан на око 1,2 милиона хектара, према речима Горана Бекавца, са одељења за кукуруз новосадског Института за ратарство и повртарство, тренутно веома добро изгледа. Све би, међутим, могло да се промени уколико у наредне две недеље не буде озбиљне кише.

– На већини њива биљке изгледају врло солидно, а тек на понекима, на којима је изостала комплетна агротехника, или су их “промашиле” кише, могу се видети знаци недостатка воде – каже Бекавац. – Ствари, међутим, нису тако једноставне како изгледају, јер би, у случају да кукуруз у наредних десетак дана не добије добру кишу, могло да дође до озбиљних проблема.

Кукуруз је, како објашњава Бекавац, на самом почетку вегетације имао јако много падавина, па су се биљке “улењиле” и нису развиле дубок коренов систем.

– Када у почетку вегетације имамо сушне и кишне периоде, корен кукуруза иде и до два метра, а сада је сигурно много плићи – каже Бекавац. – Самим тим, недостатак кише у овом, изузетно значајном периоду, када су хибриди групе 600 почели са наливањем зрна, могао би озбиљно да се одрази на коначан род ове житарице.

Засада, додаје Бекавац, биљке још увек, захваљујући хладнијим ноћима, имају довољно влаге од росе, али најаве метеоролога да кише неће бити не могу да радују.

– Роса се слива низ листове и стабљику, и тако, засада, корен добија довољно влаге – каже Бекавац. – Још је рано да се процени род, али, у најгорем случају, могло би се догодити да кукуруз не искористи своје “производне капацитете”. То би, на ових 1,2 милиона хектара, могло да изазове врло велику штету.

СУНЦОКРЕТ

РОД сунцокрета би, према речима Владимира Миклича, руководиоца одељења за уљне културе, новосадског Института за ратарство и повртарство, могле да умање само јако интензивне падавине.

– Сунцокрет је ове године сејан на око 185.000 хектара, а стање му је веома добро – каже Миклич. – Рано је за прогнозе, али мислим да се може рећи да бисмо, ако изостану учестале кише, могли да рачунамо на врло солидан род, сличан оном прошлогидишњем, када смо имали више од 2,5 тона по хектару.

Новости