Родитељи деце која већ деценијама нестају из српских породилишта најављују нове протесте

Јавна расправа о нацрту закона о несталим бебама, која је требало да буде окончана 15. септембра, продужена је за неколико дана и трајаће највероватније до краја ове седмице, кажу за „Политику” у Министарству правде. Надлежни подсећају да је поменути предлог закона преведен и послат на мишљење Савету Европе, али до сада одговор ове институције није стигао.

„После јавне расправе прикупиће се сви коментари, а ускоро ће бити одржан и округли сто на који ће бити позвани и представници удружења родитеља несталих беба”, наводе у ресорном министарству.

На округлом столу, који ће бити отворен за јавност, присутни ће имати прилику да разговарају о предложеном нацрту, да дискутују о његовим решењима и предложе нова, како би био што квалитетнији и спроводив, напомињу у Министарству правде.

Подсећамо да је нацрт закона о несталим бебама изазвао  револт свих оних који верују да су им деца отета после порођаја, а не да су умрла како је њима у породилиштима наведено. Реч је о случајевима из седамдесетих, осамдесетих и деведесетих година прошлог века, мада постоје, како тврде родитељи, и случајеви нестанка беба после 2000. године. Према подацима Београдске групе родитеља, 2005. је било око 3.500 предмета нестале деце, али овај број стално се мења, јер многи одустају од тужби.

Родитељи су незадовољни због чињенице да држава већ две године ништа није урадила у случају несталих беба, иако је била обавезна да то учини пресудом Европског суда за људска права у Стразбуру. Подсећамо, у септембру 2013. године овај суд утврдио је да је Зорици Јовановић, чија је беба нестала 1983. године у породилишту у Ћуприји, оштећено право на породични живот. Том одлуком Србија је постала обавезна да у року од годину дана одговори Јовановићевој шта се десило са њеним дететом, али и да покрене механизам за расветљавање судбине још сто беба, чији су се родитељи обратили међународном суду. Држава, међутим, то није учинила. У међувремену је основана радна група министарстава правде здравља и унутрашњих послова, а резултат њиховог рада је нацрт закона о несталим бебама, који је пре месец и по дана стављен на сајт Министарства правде.

Родитељи сматрају да није испуњено ништа од оног што су се удружења договарала на састанцима министара правде и здравља и да се овим предлогом уместо закона родитељима нуди парнични поступак, где судија сам одлучују у сваком случају да ли ће и колику накнаду да одреди. Такође, нацрт закона обухвата догађаје после 1. јануара 1970. године што родитељи сматрају неуставним, јер су „отмице” беба бележене и пре овог датума. Предлог закона подразумева и да родитељи сами прикупљају документацију, што они сматрају – немогућом мисијом.

– Држава је, на жалост, нема на наше захтеве. Одржали смо трибину, конференцију за новинаре, два пута се обраћали премијеру износећи због чега не можемо да прихватимо овакав предлог закона. Никакав одговор, међутим, нисмо добили. Чекамо да се заврши јавна расправа, мада не знам ни зашто се тако зове, јер нико не може да види коментаре који се стављају на сајт. Сигурни смо да нећемо дозволити да овакав нацрт закона уђе у скупштинску процедуру. Ако треба организоваћемо и протесте – истиче за „Политику” Горан Филиповић из Београдске групе родитеља несталих беба.

Родитељи из неколико удружења нестале деце најављују и тужбе Европском суду за људска права, а замерке су изнели и због малих овлашћења које има специјализована јединица МУП-а. Ова јединица би требало да спроводи истражне радње у поступку на основу захтева суда.

У Министарству правде подсећају да је предлогом закона о несталим бебама предвиђена и новчана накнада за оне за које се докаже да су оштећени, и то највише 10.000 евра.