Рођак Тамаре Вучић др Златко Грушановић није избацио само Десанку, нестала дела Кочића, Андрића, Ћосића

Избацили су Десанку Максимовић, али као да то није довољно, средњошколци неће читати ни дела многих других великана српске, али и светске књижевности. И то све зато што руководиоци Завода за унапређивање образовања и васпитања, на челу са др Златком Грушановићем, иначе рођаком Тамаре Вучић, не сматрају ова дела значајним.

На челу Завод за унапређивање образовања која је ове одлуке донела стоји самопроглашени писац Златко Грушановић. Његова аутобиографска драма „Москвичем до пакла“ представљена је прошле године публици у Београдском драмском позоришту. Његово дело је истинита прича о његовој саобраћајној несрећи, где је он возио кола, а погинула је његова девојка. Како незванично сазнајемо, наређење да се представа ради дошло је од самог врха градске власти, од Горана Весића лично.

FOTO: Screenshot

– Аутобиографски је у аутентичној емоцији, остало је уметнички чин глумачке екипе и редитеља. Ликови, радња и заплет су искључиво у драматуршкој функцији. Саобраћајна несрећа при брзини од 48 на сат и један живот је нестао. То је аутобиографски. Емоције, лирски пасажи и цео комад је у функцији смисла и бесмисла, живота и неживота, а пре свега одговорности према преживљавању која уследи после сваке несреће – изјавио је након премијере Грушановић за Блиц.

Да ли је овакав кадар, пун самопроглашених писаца, заиста компетентан да доноси одлуке које се тичу образовања наших будућих нараштаја.

Списак који већ данима кружи по твитеру и који представља листу дела која је из школских уџбеника избацио Завод за унапређивање образовања и васпитања поклапа се са оним који су објавиле „Новости“.

Srpski jezik i književnost su osiromašeni za dela koja su izbačena iz programa.Ko nam je na vlasti i ko je Ministar prosvete,ovo ne treba da čudi.Neviđena bruka i sramota pic.twitter.com/vThGy6S6JC

Повезани чланци

• 
  И наше породице заслужују достојанство: Протест просветара испред Скупштине Србије, почела шетња до Владе (видео)

  1. новембар 2024.
• 
  Београд: Одржан протест просветних радника, остављене поруке испред Владе

  3. октобар 2024.

— Miodrag Bebić (@miodrag_bebic) June 7, 2020

Студенти српске и компаративне књижевности са Новосадског универзитета, који су покренули и петицију за враћање Десанкине поезије, направили су списак дела која ће из школских програма бити избачена.

– Из првог разреда Гундулићев „Осман“, из другог Јакшићева драма „Јелисавета, књегиња црногорска“, и роман „Бакоња фра-Брне“, дела Мопасана, Шандора Петефија, Мажуранића, Прешерна, а роман „Кад су цветале тикве постао је изборни“.

Из програма за трећи разред је, како наводе, избачен „Јазавац пред судом“ Петра Кочића, збирка „Еx понто“ Андрића, али и Лорка, Верлен, Матош, Цесарић, Цанкар, Вељко Петровић.. Нема више места ни за „Јаму“ Ивана Горана Ковачића, ни за поезију Давича, али ни за Винавера, Дединца, Драинца и Растка Петровића.

План четвртог разреда искључује „Каленић“ Васка Попе, „Време смрти“ Добрице Ћосића, дела Ћопића, Исаковића, Бећковића, Ранка Маринковића и Весне Перун. Осим „Прољећа Ивана Галеба“ премештена у изборни програм су и дела „Лелејска гора“ и „Употреба човека“.

Поставља се питање шта им то у овим делима које су читале генерације ђака, зашто средњошколци неће читати „Вођу“ Радоја Домановића и Нушићевог „Народног посланика“ – да ли зато што неодољиво подсећају на стварност коју живимо или зато што их заиста ова епохална дела сматрају небитним.

Директно.рс