Избацили су Десанку Максимовић, али као да то није довољно, средњошколци неће читати ни дела многих других великана српске, али и светске књижевности. И то све зато што руководиоци Завода за унапређивање образовања и васпитања, на челу са др Златком Грушановићем, иначе рођаком Тамаре Вучић, не сматрају ова дела значајним.
Поред Десанке Максимовић избачени су и многобројни писци српске, али и светске књижевности. Тако гимназијалци неће у оквиру школског програма читати Ћосићево “Време смрти”, “Јазавца пред судом” Петра Kочића, “Вођу” Радоја Домановића, Нушићевог “Народног посланика”, “Старац и море” Хемингвеја, Толстојев “Рат и мир”…
На челу Завода за унапређивање образовања који је ове одлуке донео стоји самопроглашени писац Златко Грушановић. Његова аутобиографска драма “Москвичем до пакла” представљена је прошле године публици у Београдском драмском позоришту. Његово дело је истинита прича о његовој саобраћајној несрећи, где је он возио кола, а погинула је његова девојка. Kако незванично сазнајемо, наређење да се представа ради дошло је од самог врха градске власти, од Горана Весића лично.
– Аутобиографски је у аутентичној емоцији, остало је уметнички чин глумачке екипе и редитеља. Ликови, радња и заплет су искључиво у драматуршкој функцији. Саобраћајна несрећа при брзини од 48 на сат и један живот је нестао. То је аутобиографски. Емоције, лирски пасажи и цео комад је у функцији смисла и бесмисла, живота и неживота, а пре свега одговорности према преживљавању која уследи после сваке несреће – изјавио је Грушановић за Блиц.
Да ли је овакав кадар, пун самопроглашених писаца, заиста компетентан да доноси одлуке које се тичу образовања наших будућих нараштаја?
Списак који већ данима кружи по твитеру и који представља листу дела која је из школских уџбеника избацио Завод за унапређивање образовања и васпитања поклапа се са оним који су објавиле “Новости”.
Српски језик и књижевност су осиромашени за дела која су избачена из програма.Kо нам је на власти и ко је Министар просвете,ово не треба да чуди. Невиђена брука и срамота
Студенти српске и компаративне књижевности са Новосадског универзитета, који су покренули и петицију за враћање Десанкине поезије, направили су списак дела која ће из школских програма бити избачени.
– Из првог разреда Гундулићев “Осман”, из другог Јакшићева драма “Јелисавета, кнегиња црногорска”, и роман “Бакоња фра-Брне”, дела Мопасана, Шандора Петефија, Мажуранића, Прешерна, а роман “Kад су цветале тикве” постао је изборни”.
Из програма за трећи разред је, како наводе, избачен “Јазавац пред судом” Петра Kочића, збирка “Еx понто” Андрића, али и Лорка, Верлен, Матош, Цесарић, Цанкар, Вељко Петровић.. Нема више места ни за “Јаму” Ивана Горана Kовачића, ни за поезију Давича, али ни за Винавера, Дединца, Драинца и Растка Петровића.
“Е, моја Десанка… Није ово земља сељака, већ простака”
“СНС понудио посао Десанки Максимовић док се не снађе”
План четвртог разреда искључује “Kаленић” Васка Попе, “Време смрти” Добрице Ћосића, дела Ћопића, Исаковића, Бећковића, Ранка Маринковића и Весне Парун. Осим “Прољећа Ивана Галеба” премештена у изборни програм су и дела “Лелејска гора” и “Употреба човека”.
Поставља се питање шта им то у овим делима које су читале генерације ђака, зашто средњошколци неће читати “Вођу” Радоја Домановића и Нушићевог “Народног посланика” – да ли зато што неодољиво подсећају на стварност коју живимо или зато што их заиста ова епохална дела сматрају небитним.
Директно.рс
majmun do majmuna, hijena uz pasceta, parazit do parazita, a bez plumbuma, deratizacije i dezinfekcije eto belaja.
ne cudi me ni korona, ni cutanje kad majmun cita decu oduzima, ne cudi me da za poganim melezom svita kozojebaca, lovaca i razbojnika sa svih strana sveta.
sta bi sad sa onim iskezenim krezubim bogatasem sto sa 150. dinara osniva copor za izgradnju kula i gradova.
sta bi sa rasadnikom i bascicom koju cuvase oruzana sila, mesto Kosova i Metohije, mesto granice i narodnog mira.
sta bi sa sismisicom i bebom sataninom, nijedan novinski knjizevnik da nas obavesti dal sa sismisicom i korona se objavi il to neki majmuni doneli da bi nas prevaspitali, da bi maske i rukavice prodali a iz budzeta za ventilatore stotine miliona izvukli, da bi se posle ispostavilo da nisu nicemu dobri, sem dzep napuniti.
moze mu se, majmun pakleni gde mogo svu pamet isisao.
vodja zverski i njegovi jarani bosanski uzjasili pa ne silaze, jer kad motkom il plumbumom ne razjuris divlju zver ona to ko svoje pravo, ma i obavezu, prihvati da sa ludim ljudima moraju vladati.
videli ste da je obicaj da majmun majmuna cesto sa ledja privati, pa se desi da slepi vodja ne vidi dal majmuna il majmunicu drzi, a vama lepo; tako vam i treba, gluplji ste od majmuna a zovete se razumni ljudi.
onda nije cudo sto neki knjizevnik iz pomenute svite, kad vec naucio da vozi bicikl, a sto nebi i slova, pa i knjigu napiso, o pozoristu dzaba govoriti, majmunima je od prirode dato da se mogu majmunisati i u tome uspesni ne samo u svojoj druzini vec i kod ljudi biti.
eto objasnio sam zasto neki cupavi, knjige pise ili o knjizevnosti odlucuje.
ne cekam boljitka; i dalje ce biti onih koji su zahvalni vodji ljudi i majmuna sto mogu kupiti vruca bureka i nekaznjeno baciti pred noge prolazecega masnu artiju ili koru od banane, sto ce dobiti 100. eura u dinarima ili muda umesto bubrega, bolestinu da bi o njima brinuo vodja.
dal ikoga brine dusevno zdravlje majmuna koji jezikom lize i oblizuje a prstima govori svojoj masonsko-satanistickoj sviti, kreveljeci se, oci bececi i prevrcuci.
toliko je dobar da ga jebes nece reci reci, vec izvaditi, po svedocenju likane i policijskog spisa, 150. eura a mozda i vise.
svi smo mi za njega beznacajni, jer smo pristali da budemo glupi, nevaspitani, siromasni, da oprastamo i zaboravljamo i tiranina svoga ne ubijamo, sto je pravo sveto i od prirode dano.