Након седам месеци путовања, НАСА ровер “Персевиренс” слетео је вечерас на Марс, чиме је означен почетак вишегодишње потраге за одговором на питање да ли је живот некад постојао ван Земље .
Потрага за знаковима могућег живота у историји суседне планете, отпочела је лансирањем ровера 30. јула 2020. из Ваздухопловне станице Kејп Kанаверал на Флориди. Летелица је прешла 470 милиона километара а слетала је у кратер Језеро – базен широк 45 километара на Марсовој северној полулопти.
Научници верују да је пре 3,5 милијарди година тај кратер био дом реци која се уливала у језеро.
Kратер је због сличности у рељефу назван Језеро према босанском месту чији су мештани данас преко видео бима у дворишту једне школе пратили пренос слетања ровера америчке свемирске агенције.
Нешто после 21.45 по средњеевропском времену летелица је ушла у атмосферу Марса. Један од најкомплекснијих маневара на њеном путу било је слетање које су инжењери назвали „седам минута ужаса“ током којих се робот суочио с изразито високим температурама и брзинама. Активирани су суперсонични падобрани а затим и мали ракетни мотори, који су полако спустили ровер на површину планете.
“Персевиренс” је морао да се поузда у до сада у пракси неиспитане навигационе системе и помагала, да би избегао бројне опасности попут стена, брда и стрмих ивица кратера.
Узорци ће бити прикупљани до 2031
Мисија америчке свемирске агенције је да се нађу трагови ранијег живота на Црвеној планети, тако што ће се годинама скупљати узорци стена.
Запечаћене тубе треба затим да се врате на Земљу у једној мисији у будућности током 2030-их, да би се ту анализирали и можда на крају успели да одговоре на једно од питања које нас опседа вековима, односно да ли смо сами у Универзуму, рекао је Томас Зурбухен, помоћник директора за науку у Наси.
Летелица названа “Персевиранс” највећа је и најкомплекснија икад послата на Марс. Изградила је Џет Пропалшон лабораторија у Kалифорнији, тешка је једну тону и опремљена је роботском руком дугом преко два метра и са 19 камера.
Амерички робот је возило величине аутомобила, технолошки најсавременији икад направљен, са бројним камерама, микрофонима, бушилицама и ласерима. Возило са шест точкова које иде на погон плутонијума треба да извади ситне геолошке узорке које би требало да се врате назад на Земљу око 2031. године. Укупан трошак је преко осам милијарди долара.
Прве слике које је ровер послао с Марса Фото: Принтсцреен/НАСА Прве слике које је ровер послао с Марса Фото: Принтсцреен/НАСА
Већ су емитовани први снимци а први узорци би могли да почну да се скупљају овог лета.
У првим месецима мисија неће бити посвећена свом главном циљу, тада ће се спроводити паралелни експерименти.
НАСА хоће да докаже да је могуће да моторизована летелица лети на другој планети. Хеликоптер Ингењуитy треба да успе да се дигне у ваздух чија густина је један одсто од атмосфере Земље. Такође два микрофона би могла први пут да забележе звуке са Марса.
НАСА ће такође екпериментисати о производњи кисоника директно на лицу места преко инструмента величине акумулатора за аутомобил који функционише мало као биљка, удише угљен диоксид из марсовске атмосфере. Тај кисеоник би могао да служи људима који би дошли да се ту настане, али такође и као гориво.
Извор: Бета, Н1
