О РТБ Бору се причало као о највреднијој компанији у источној Србији. У рентабилност се није сумњало – цена бакра ће скочити довољно да та фирма буде профитабилна. Десило се супротно – уместо бисера привреде имамо терет на леђима пореских обвезника.
Са сваком тоном бакра, ова фирма производи губитке. Тржиште бакра није се опоравило. Будућност РТБ Бора је упитна. Форма престаје да прави губитке тек кад бакар кошта 7.000 долара по тони. У последње време цена има тренд пада.
РТБ Бор је 2014. завршио са нешто мање од 115 милиона евра губитка. Пословни приходи су у односу на 2013. пали за 12 одсто. Дугови су до почетка ове године нарасли на 1,2 милијарде евра.
“Докле треба да идемо? До две милијарде, до пет милијарди… Неко би морао да нам каже и да грађани схвате да сваки нови губитак РТБ Бор направи, неко ће морати да плати, нема ко други до грађана Србије”, каже главни и одговорни уредник НИН-а Милан Ћулибрк.
Ако би дуг враћали запослени у приватним фирмама, свако би давао сто евра месечно. У пракси, део дуга ће вратити држава, која је гарантовала за 150 милиона евра кредита, од чега 23 милиона долази следеће године на наплату. То је давање на које се није рачунало, а могуће и да није једини трошак за неко од предузећа која су још под државном заштитом.
“Није питање да ли ће порески обвезници помагати Бор у отплати дугова, већ само кад ће се то десити, да ли следеће или кроз две године”, каже Никола Алтипармаков, члан Фискалног савета.
У Министарству привреде кажу да неће бити нових гаранција, као ни да Бор није прималац државне помоћи.
Тренутно се ради опсежна анализа пословања, која треба да предвиди на који начин ће се одговорити на проблеме ликвидности које предузеће има, а због изузетно ниске цене бакра на светском тржишту.
Економисти су подељени око перспектива компаније.
“Једини метал кога ми имамо у озбиљнијој количини, а који је скуп и тражен на међународном тржишту је бакар. Ако бих бирао предузеће које бих помогао на неки средњи рок, то би био РТБ Бор”, каже економиста Горан Николић.
“Морамо се више бавити знањем, да видимо знањем кад ће неке цене омогућити да та компанија успешно послује, да видимо и колико би коштало конзервирање капацитета до неког времена. Досад смо пребрзо одлучивали на политичком нивоу шта ће се догодити са неком компанијом”, каже Милан Ковачевић, консултант за страна улагања.
За сада покренут је предстечајни поступак у фирми. Директор Благоје Спасковски који је тврдио да компанија вреди најмање милијарду евра, није за Н1 коментарисао перспективе ове компаније.
Н1инфо
