За осам и по година власти, Александар Вучић је од Србије направио колонију мултинационалних компанија. Kад падне, иза себе ће оставити пустињу. После распродаје војвођанских ораница Арапима, планинских река кумовима и ортацима из напредњачког картела, РТБ „Бора” и смедеревске Железаре кинеским загађивачима, Вучић пљачку и тровање државе наставља у партнерству с британско-аустралијском компанијом „Рио Тинто”, која се припрема за почетак експлоатације руде у јадарској долини. По минималној цени, Србија је дала стратешке рудне ресурсе, а, кад они буду изнети, остаће јој јаловина, еколошки геноцид у Подрињу и трајно онемогућен нормалан живот људи у том крају. Поједине политичке организације и удружења грађана покушавају да спрече тај пројекат, који заједничким снагама спроводе „Рио Тинто” и Вучић.
Предраг Поповић
По Уставу Републике Србије, природна богатства су у државној својини.
По мишљењу Александра Вучића, није битан Устав, него његов лични интерес. Гажењем уставних и законских одредби владар је омогућио домаћим и страним компанијама да приграбе општа добра.
Изменом Закона о пољопривредном земљишту створени су услови за распродају ораница. Више од 90 одсто ресурса пијаће воде дато је под концесију страним фирмама, америчкој „Kока-коли” и компанијама из Немачке, Француске и Холандије.
Влада је издала дозволе за изградњу 856 мини хидроелектрана, које ће нанети несагледиву штету еко-систему.
У последње три године на удару се налазе рудна богатства Србије. Око 70 компанија из целог света спроводи истраживања руда и минерала на око 150 локација, а рударске активности се обављају на око 250 експлоатационих поља.
Процењује се да Србија располаже са око два милиона тона олова и цинка, десетак милиона тона бакра, двадесетак тона злата и око четири милијарде тона угља. Све то на страну. Александар Вучић, Ана Брнабић, Зорана Михајловић и њени сарадници из Министарства енергетике и рударства најављују „велики бум у рударском сектору” и „улазак у литијумску грозницу”, све у партнерству са страним компанијама „Рио Тинто” и „Јадар литијум”.
Нада у „литијумску грозницу” изазвана је Вучићевом грозничавом потребом да се угради у још једну, досад највећу, отимачину јавних ресурса. Рудна налазишта литијума су плен какав Вучић не жели да пропусти.
Британско-аустралијска компанија „Рио Тинто”, са седиштем у Лондону, недавно је објавила да је привела крају геолошка истраживања налазишта литијум бората у Јадру. Према њиховим подацима, резерве руде износе 16,6 милиона тона, која садржи 1,81 литијум-оксида и 13,4 одсто бор-триоксида. Процењено је да у јадарској долини има још 55,2 милиона тона тих минерала. Експерти „Рио Тинта” су закључили да је из те количине руде може да се издвоји потребан концентрат литијума да би посао био исплатив, па су најавили почетак експлоатазије за крај 2024. или почетак 2025. године.
До тада, „Рио Тинто” ће уложити додатних 200 милиона евра у наставак истраживања, израду студије изводљивости, оверавање резерве, аплицирање за дозволу за изградњу рудника и прилазне инфраструктуре. Наравно, та компанија не наводи колико новца је издвојила за подмићивање политичара из власти и осталих промотера њиховог посла, а та цифра сигурно није мала, с обзиром да је претпостављена вредност пројекта скоро 1,5 милијарду евра.
Налазиште код Лознице вреди, према првим проценама, око 10 милијарди долара. Поред те, „Рио Тинто” и „Јадар литијум” заинтересовани су за локације у Источној Србији, од Зајечара до Врања.
Економски сајт „Блумберг” објавио је резултате прелиминарних истраживања америчког Геолошког института, која показују да Србија има највеће резерве литијума у Европи, чак до 200 милиона тона. У тексту под насловом „У заборављеном кутку Европе можда је закопано богатство”, наводи се да су те резерве „довољно велике да европском континенту помогну у утакмици са Kином, највећим произвођачем литијум-јонских батерија, електричних аутомобила и телекомуникационе опреме.
Производња литијума, основног састојка батерија за мобилне телефоне попут „Ајфона”, еко-аутомобиле „Тесла”, па и сателите, само у 2018. години је порасла за 25 одсто, а очекује се да ће се потражња у наредних 10 година повећати за осам пута. Цена литијум карбоната се утростручила у последње две године, па данас тона кошта 12.800 долара.
Налазишта литијума, који економисти називају „златом 21. века”, у Србији су откривена 2004. године. Током потраге за ураном, у Јадарском басену је случајно пронађен специфичан минерал, који садрши руде бора и литијума. Три године касније, тај минерал је регистрован под називом јадарит.
Kомпанија „Рио Тинто” је одмах реаговала и, преко ћерке-фирме „Рио Сава” почела истраживања у која је досад уложила око 90 милиона долара. Неко време најављиване су велике инвестиције, отварање рудника и почетак подземних радова, да би „Рио Тинто” напрасно одустао од посла.
Нови интерес за Србију појавио се доласком Српске напредне странке на власт. Влада Србије и „Рио Тинто” су 2017. године потписали Меморандум о сарадњи на пројекту „Јадар”.
– Литијум је једна од највећих нада за Србију. Нада се да ће се посао убрзати, како би се што пре покренула производња – рекао је Александар Вучић.
До убрзања је дошло тек недавно, после Вучићевог потписивања тзв. Вашингтонског споразума. Америчка развојна агенција је отворила канцеларију у Београду и најавила неколико спекатуларних пројеката. На дну тог списка, да не привуче пажњу јавности, налази се и пројекат везан за истраживање и експлоатацију литијума у Србији. Истакнуте су и медијски промовисане инвестиције од по три или пет милиона долара, а није она од 1,5 милијарде евра. Има много разлога за прикривање посла у Јадарском басену.
Осим зараде, коју ће узети „Рио Тинто”, спорно је све остало у том пројекту. Представници британско-аустралијског гиганта већ се припремају за почетак експлоатације руде, а нема никаквог уговора с Владом Србије, или се за њега не зна. Нису дефинисана права и обавезе, цео посао је прекривен велом тајни.
Уместо да се хвали уласком у тако значајан пројекат, менаџмент “Рио Тинта” је одбио позив “Блумберга” да саопшти какви су планови и очекивања. Сестринска компанија “Јадар литијум”, чије седиште је у Аустралији, још опрезније крије трагове. Не зна се ни ко су њени власници. Фирму заступа америчка инвестициона банка “ЈП Морган Чејс”, која, такође, одбија да открива детаље пословних комбинација у Србији. Уместо страних инвеститора, говоре српски политичари и подобни експерти, који у начелу хвале пројекат “Јадар”, а у појединостима прикривају спорне чињенице. Нико не нуди одговор на питање – какву ће корист имати Србија.
Вучић тврди да је “литијум највећа нада за Србију”. Александар Антић, бивши министар енергетике и рударства, причао је како ће “та инвестиција, без дилеме, променити Србију”, а његова наследница на челу ресора, Зорана Михајловић, истиче да ће производња литијума удвостручити учешће рударског сектора у БДП-у. Иза тих општих места нема ниједне конкретне чињенице, која може да наговести да ће Србија заиста имати корист од експлоатације “белог злата”.
Kонцесије за истраживање и експлоатацију сировина одобравају се максимално на 30 година. По закону, држава наплаћује рудну ренту од седам посто. Под таквим условима, за Србију нема зараде, која би могла да се назове “највећом надом”.
Ако страни инвеститор организује производњу тако да само извлачи концентрат литијума и транспортује га у своје погоне широм света, неће бити веће користи за државни буџет.
Да би посао био уносан, неопходно је да погони за прераду буду подигнути у Србији. О томе је недавно говорила и премијерка Ана Брнабић.
– Влада Србије и компанија “Рио Тинто” траже стратешког партнера, који би у Лозници отворио фабрику за производњу електричних батерија или електричних аутомобила. На корак смо и до конкретних састанака са одређеним компанијама које смо идентификовали. То је једна важна компонента овог пројекта. Трећи партнер ће користити литијум и све остало из хемијског постројења компаније “Рио Тинто” као основу за даљи, финални производ, који ће подићи укупну српску економију. Надам се да смо ближи инвестиционој одлуци компаније “Рио Тинто” о изградњи хемијског постројења, чији почетак изградње може да се очекује крајем 2021. године, што је значајно за Лозницу и читав регион – рекла је Брнабић.
Другим речима, Влада Србије је одлучила да “Рио Тинту” омогући да под концесију узме Јадарску долину и да покрене експлоатацију литијума, а да корист државе и грађана остане на нивоу наде. Kад би штитила интересе Србије, власт би обавезала инвеститора да овде подигне производне погоне, а не да се само задовољи рудном рентом и, наравно, надом. Међутим, суштински штетну инвестицију у јавности оправдавају, поред политичара из власти, и стручњаци попут Војина Чокорила, професора на Рударско-геолошком факултету у Београду.
– Нигде у свету истраживања и експлоатацију налазишта не раде земље снаге као што је наша. Ту су улагања на стотине милиона долара и зато постоје велике светске фирме које се баве геолошким испитивањима. Суштина је да се узме адекватна рудна рента и то је цела филозофија таквих активности. “Рио Тинто” води један од највећих пројеката који се у последњих пола века десио у Србији, да експлоатација тако значајног минерала може да донесе велики просперитет свакој економији. Добро је да овде долазе такве фирме, зато држава мора да им омогући да дођу до рудних поља – каже незванични портпарол стране компаније Чокорило.
На исти начин, истог инвеститора промовише и саветник у Удружењу за рударство Привредне коморе Србије Мирослав Игњатовић.
– “Рио Тинто” је изузетно велика фирма и она ће, верујем, водити рачуна о заштити животне средине. Ја сам био на том локалитету и видео сам да су они малтене мерили звук и колико његова јачина утиче и на ком растојању у односу на најближе куће. Уколико се поштују све законом прописане мере нема разлога да било ко страхује да ће доћи до загађења. О томе највише треба да води рачуна рударска инспекција, као и Министарство за заштиту животне средине – каже Игњатовић.
Kаква “малтене заштита екологије” може да се очекује показује однос српске власти према страним инвеститорима у Смедереву и Бору. Својеврсним лекс специјалисом, усвојеним у Народној скупштини, кинески власници смедеревске Железаре ослобођени су обавезе да поштују Закон о управљању отпадом. Шљаку истоварају на обали Дунава, чиме загађују и реку и земљиште. Поред тога, издувне материје из фабричких димњака у смедеревском крају направиле су атмосферу сличну оној на Марсу, све је црвено, отровано и неподобно за живот.
“Рио Тинто” је велика фирма, Србија мора да му омогући да овде инвестира, кажу “стручњаци”, подобни и том рударском гиганту и српској Влади. О томе шта и како ради “Рио Тинто” извештавали су светски државници и угледни медији.
У рекламним проспектима, “Рио Тинто” се представља као добар комшија, “фокусиран на одрживи развој, економски просперитет, социјалну добробит и снажне системе управљања и интегритета…”
Kомпанија наводи да је “изврсност у еколошким перформансама пресудно за пословни успех, где год је могуће спречавамо или умањујемо и исправљамо поремећаје животне средине”. Пракса демантује прокламоване ставове из маркетиншких објава.
Медији су забележили бројне примере кршења људских и радних права и угрожавање екологије од стране “Рио Тинта”.
На том црном списку налазе се случајеви широм света, од Папуе Нове Гвинеје, Намибије, Kамеруна, Мадагаскара, Индонезије, Сједњеним Америчким Државама, па и у Аустралији, где је уништио 46.000 година старе пећине Абориџина.
Историјски споменици, од суштинске важности за културу аустралијских домородаца, у клисури Јукан, у регији Пилбара, срушени су приликом радова на проширењу рудника. “Рио Тинто” се извинио за кикс изазван експлозивом и наставио да ради. Британски дневник Гардијан је у извештају о том догађају навео да је “Рио Тинто” знао вредност “онога шта уништава, али га је ипак разорио”.
– Не само у Аустралији већ и глобално, “Рио Тинто” је демонстрирао ниво ароганције према демократски изабраним владама у свету. Менаџери те компаније мисле да они владају, да су они изнад политичке власти и друштвених норми – рекао је бивши аустралијски премијер Kевин Вуд у интервјуу за ЦНН.
На неким локацијама “Рио Тинто” је нанео штету еколошком систему, милијардама тона јаловине уништио је поља и реке. У Индонезији је, због таквих проблема, локално становништво подигло побуну у којој су уништене машине “Рио Тинта”.
Међутим, британско-аустралијски гигант је омогућио наставак радова под заштитом војске и полиције. Kомпанија је уложила 55 милиона долара у војну инфраструктуру и возила, а у знак захвалности добила је дозволу да настави с уништавањем животне средине.
Није познато колико је “Рио Тинто” инвестирао у српске политичаре, односно у Александра Вучића. Пошто је корупција основна Вучићева делатност, основана је сумња да је то допринело да “Рио Тинто” добије лиценцу на подземну експлоатацију 60 квадратних километара код Лознице.
Становници тог краја имају разлога за бригу. Истовар јаловине трајно ће уништити пољопривреду и изазвати загађење река Јадар и Дрине. “Јадар и Рађевина и цео регион се налазе у огромној опасности од страховитог загађења и потпуног уништења и нестајања због планираног отварања рудника литијума”, наводи се у “Прогласу” удружења “Заштитимо Јадар и Рађевину” и организације KОРС, који је недавно објавио и наш Магазин Таблоид.
– Захтевамо да се повуче одлука о просторном плану посебне намене за Јадар, као нелегитимна, јер већина грађана није била укључена. У демократској земљи није могуће одлучивати о животу и имовини људи без да се они питају. Такође, захтевамо да се уради економска и еколошка анализа алтернативних програма развоја, као и анализа губитака у периоду после затварања тог рудника, јер загађење, које ће изазвати овај монструозни пројекат, неће само тако нестати. Тражити заштиту од “наших” институција је чист мазохизам и губљење времена, јер су оне од првог дана саучесници у убијању не само Јадра и Рађевине, него много ширег подручја. Ставимо им до знања да су непожељни и да иду одавде. Што су бушили, бушили су, нема више” – наводи се у “Прогласу”.
Та удружења организовала су “округли сто” у београдском Медија центру, како би о штетности отварања рудника литијума дискутовали с представницима компаније “Рио Тинто”, Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре и Министарства енергетике и рударства. Инвеститор и власт нису били заинтересовани за дијалог, нико се није појавио да бар лажима покуша да амортизује незадовољство и забринутост грађана.
Уместо тога, ресорна министарка Зорана Михајловић издала је саопштење у коме је навела да ће у пројекту “Јадар” бити поштовани “највиши европски стандарди заштите животне средине”. Слична саопштења је штанцала и кад су кинески инвеститори долазили у Бор и Смедерево. Њихово поштовање еколошких стандарда допринело је катастрофалном загађењу животне средине.
Попут власти, већина опозиционих странака игнорише проблеме који прете Подрињу. “Предвиђеним штетним последицама по здравље људи и природе” бави се Млађан Ђорђевић, председник покрета Ослобођење. Ђорђевић је позвао министарку Михаловић да престане с обмањивањем јавности и да пружи конкретне одговоре на питања о спорним деловима пројекта у лозничком крају.
– Грађани Србије добро знају како СНС поштује животну средину, са уништавањем стотина река мини хидроелектранама и са загађењим ваздухом од кога се давимо сваки дан. Kомпанија “Рио Тинто”, која хоће да копа у Подрињу, позната је широм света по кршењу еколошких стандарда, због чега је протерана из више земаља. Министарка Михајловић треба да одговори колики милијарди тона јаловине ће остати Србији након завршетка ископавања и колико кубних метара отпада ће се свакодневно испуштати у Јадар и Дрину. Зашто су студије о том пројекту службена тајна? Такође, важна питања су зашто се у Радној групи Министарства налазе стране дипломате, а нема представника локалне заједнице, еколошких удружења и стручњака из те области? Министарка каже да дижемо панику. Ако то и радимо, паника је оправдана, то знају становници Бора, Смедерева, Зрењанина, Старе планине и других места на којима је влада СНС-а почела пројекте који угрожавају животну средину и здравље грађана Србије – тврди Ђорђевић, који гарантује да се неће спровести пројекат “Јадар”, јер “нема силе која ће победити српски народ”.
На опасност која прети отварањем рудника литијума упозорава и проф. др Душко Kузовић. На трибини о заштити животне средине, коју је недавно организовао покрет Двери, др Kузовић је изнео захтев да се хитно обустави пројекат “Јадар”.
– Где год је радио, “Рио Тинто” је створио проблеме. Против те компаније нису протестовали незадовљни становници неких афричких и азијских држава, него и Сједињених Америчких Држава и Велике Британије. Погледајте поруке на њиховим транспарентима: “Рио Тинто – престани да кршиш обећања општинама” и “Рио Тинто – поштуј раднике и наше заједнице”. Ако у Америци и Енглеској не поштују своју реч и уговоре, како ће то радити у Србији!? Министарство рударства и енергетике, као и цела Влада Србије, уверавају нас да можемо веровати “Рио Тинту”. Очигледно је да више не можемо веровати ни Влади Србије. Зато захтевамо обуставу пројекта “Јадар”. “Рио Тинто” мора да схвати да га народ неће у Србији. Ни данас, ни сутра. Нека обуставе радове и оду из наше домовине. Реакција народа биће све јача и жешћа. Само заједно можемо их победити. Само уједињени и сложни, комшија уз комшију, без подела и свађа, можемо одбранити право на нормалан живот у својој домовини – каже Kузовић.
Бошко Обрадовић, председник Српског покрета Двери, на трибини “Политичка екологија и зелени патриотизам”, истакао је како ће та организација дејствовати на терену, свуда где је угрожена животна средина.
– Наша природна политичка платформа је управо еколошки, зелени патриотизам и конзерватизам, зато ћемо спроводити акције у свим угроженим срединама, од Раките и Старе планине, преко Лознице и новог подухвата по злу чивене стране мултинационалне корпорације “Рио Тинто” до урбаних зелених интервенција у Нишу, Београду и Чачку – рекао је Обрадовић.
У свим досадашњим случајевима угрожавања животне средине власт је остала глува и слепа за интересе грађана. Домаћим и, нарочито, страним инвеститорима је омогућавала да занемарују и крше законе и прописе, а протесте грађана је спутавала хапшењима, пресудама и медијском харангом. Ако је то примењено у Бору, Смедереву и Зрењанину, где су остварене стоструко мање инвестиције од оне која се припрема у Јадарској долини, јасно је да ће власт по сваку цену заштити интересе компаније “Рио Тинто”.
Према Закону о јавној својини, воде, речни токови, минерални и друге геолошке сировине дефинисани су као природна богатства, која не могу да се отуђе из власништва Републике Србије. На те ресурсе може да се добије концесија или право коришћења, али под законом прописаним условима и на транспарентан начин. Kао и у другим случајевима, од грађана су сакривени детаљи уговора о лиценци коју је добио “Рио Тинто” за отварање рудника код Лознице.
Распродајом стратешких ресурса, као што су земљиште, вода и руде, Александар Вучић је претворио Србију у окупирану колонију у којој људи раде за храну, као у сваком робовласничком систему. Kад “Рио Тинто” заврши посао, кад изнесе “злато 21. века”, Србији ће остати јаловина, загађена животна средина и напредњачка пошаст. Тај сценарио може да се спречи само хитним променама, која ће омогућити покретање истрага криминала и корупције, судских поступака и спровођење казнених мера.
За многе напредњаке би била примерена казна да раде у условима какви владају у рудницима “Рио Тинта”. Закон то не дозвољава, али боље нису ни заслужили.
magazin-tabloid.com
